12-09-2019-001

Изложба „Деца у ратовима 1990-1999. године“, после Кикинде, постављена је у Културном центру у Зрењанину. На отварању су говорили Милан Бјелотомић, директор Градске народне библиотеке и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. Пошто су већина присутних били ученици средњих школа, говорници су своја обраћања прилагодили њима држећи се оквира теме изложбе.

12-09-2019-002

 

Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида организовали су у просторијама Српске православне гимназије „Катарина Кантакузина“ у Загребу пети симпосион Полиперспективе. Полазна намера јесте свестрано сагледавање Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату 1941-1945. године и овај пут је била основа за саопштења учесника.

09-09-2019-001

После поздравних речи организатора, епископа пакрачко-славонског Господина Јована и Вељка Ђурића Мишине, говорили су угледни гости: амбасадор Израела у Хрватској Илан Мор и епископ марински и јургински Руске православне цркве Господин Инокентије, потом су говорили др Михаил Шкаровски о односу Руске Заграничне цркве према Холокаусту, Јелена Пузић о раду на представи „Пу спас за све нас“, Стефани Мек Мехон Кеј о свом вишедеценијском искуству рада у Јад Вашему, Предраг Илић о односу католичке штампе према Србима и Јеврејима током 1941. године, Филип Шкиљан о насилном покатоличавању Срба у Ђаковачкој бискупији током 1941. и 1942. године, Стефан Радојковић о књизи Макса Бергхолца „Насиље као генеративна сила“, Иван Јовић о свом раду на документарном филму „Завештање“ и на крају Радмила Несторовић изнела је своја искуства у раду на икони Светог Станислава Насадила.

Боравак у Јасеновцу Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида искористио је да посети локална меморијална обележја.

09-09-2019-002

 

07-08-2019-001

Тачно у подне, када су се огласила црквена звона са Храма Светог Николе у Кикинди, у знак сећања на избегла и прогнана лица из Републике Српске Крајине, у галерији Културног центра у Кикинди отворена је изложба „Српска деца у ратовима 1990–1999.“ у организацији Музеја жртава геноцида из Београда, Српских ратних ветерана Кикинда и Културног центра Кикинда.

07-08-2019-002

У име Музеја жртава геноцида присутним гостима су се обратили историчари Стефан Радојковић и Бојан Арбутина.

Стефан Радојковић је за локалне медије истакао значај институционалног памћења наших страдања и неопходност рада као јединог релевантног у домаћим и светским научним оквирима, Додао је да је изложба „Српска деца у ратовима 1990–1999.“ пример како се на достојан начин сећамо наших невиних жртава из последње деценије двадесетог века.

Бојан Арбутина упознао је присутне посетиоце о раду, активностима, плановима и циљевима Музеја жртава геноцида, захвалио се домаћинима на гостопримљивости и позвао присутне да доведу суграђане на изложбу и тиме одрже живо сећање на наше недужне страдалнике.

Испред Српских ратних ветерана Кикинда присутнима се обратио Владимир Радојчић, док се Миодраг Булајић обратио присутнима испред Градске управе. Отварање изложбе у Кикинди је потврда дугогодишње плодотворне сарадње коју Музеј жртава геноцида негује са Српским ратним ветеранима из Кикинде.

18-08-2019-001

Корисно је када се у расветљавању великих трагедија из прошлости укључе добрим текстовима дневне новине јер оне имају знатан утицај у формирању културе сећања код читаоца. Лоше је када се, зарад сензационализма објаве неистине и погрешна тумачења одређених догађаја које је чак и некадашња југословенска историографија у приличној мери разјаснила. Повод за ову расправу је текст „Тајни немачки досије: „И нацисти се згражавали над усташким зверствима“ објављен у недељу, 11. августа 2019. у београдском дневнику „Новости“.

Имам довољно искуства у струци и своје место у историографији јер сам убеђен да сам бројним радовима оставио солидне трагове. Нисам завидан нити осећам било какву суревљивост према колегама из Архива Војводине због рекламе коју су добили у медијима. Сматрам да су, пре него што су кренули у јавност, требали да се распитају код појединих историчара и затраже помоћ око публиковања материјала који чувају. Уосталом, својевремено сам их у директном разговору на то и упозорио поменувши своја истраживања у разним фонодовима са архивском грађом сличне провенијенције.

Ова расправа није никаква освета због тога што ме нису послушали. Она је некаква молба и упозорење да не треба излазити у јавност са погрешним тврдњама које уносе још више конфузије у јавности заинересованој за трагичну прошлост.

ПРОЧИТАЈТЕ ТЕКСТ ДЕТАЉНО У ПДФ ФОРМАТУ

01-08-2019

На позив домаћина из села Велика код Плава у Црној Гори ради присуства обележавању 75-огодишњице злочина који су починили припадници немачких јединица у којима је било и припадника муслиманског и шиптарског становништва са тих простора, у име Музеја жртава геноцида био је Вељко Ђурић Мишина.

01-08-2019-001

Обележавање годишњице злочина започело је литургијом коју су поред малог храма служили епископи будимљанско-никшићки господин Јоаникије и славонско-пакрачки господин Јован и неколико свештеника, а настављено је пригодним програмом са нагласком на подсећање на злочин и потребу сећања на страдале претке.