Рођена је 16.августа 1962. у Новој Градишки, Хрватска. Завршила Педагошку академију у Бањалуци, одсек разредна настава и стекла звање наставника разредне наставе.

Радила као наставник разредне наставе од 1982-1991 год. у ОШ „Нада Драгосављевић“, Окучани. У периоду 2003-2005 год. на одређено време радила у ОШ „Раде Кончар“ у Земуну.

Од марта 2006 год. ради у Библиотеци Музеја жртава геноцида. Стручни испит положила у мају 2007 год. и стекла звање виши књижничар.

Библиографија:

„Библиотека Музеја жртава геноцида“, Зборник радова са стручних скупова Музејског друштва Србије, Сомбор, 28-29.октобра 2008, Београд-Сомбор 2010, (стр.72-75).

                                                               

Рођена је 10. јануара 1962. у Београду. После основне школе и гимназије, завршила је Правни факултет у Београду. У Музеју жртава геноцида је запослена од 1. фебруара 1995. године, а од 2005. обавља дужност секретара Музеја.

Ненад Антонијевић ро­ђен је 4. но­вем­бра 1969. године у Бе­о­гра­ду. Дипломи­рао је 29. ма­ја 1995. на ка­те­дри за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског факул­те­та у Београду. Ра­дио је као про­фе­сор исто­ри­је у X бе­о­град­ској гим­на­зи­ји (1995/6). Од 1. мар­та 1996. ра­ди у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да. Јуна 2008. године стекао је звање виши кустос, а децембра 2016. музејски саветник.

Докторску дисертацију „Ратни злочини на Косову и Метохији 1941–1945. године“ одбранио је 19. маја 2016. на ка­те­дри за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског фа­кул­те­та у Београду пред комисијом: ментор др Љубодраг Димић, редовни професор и дописни члан САНУ, др Мира Радојевић, ванредни професор, др Александар Животић, доцент, сви троје са катедре за Исто­ри­ју Ју­го­сла­ви­је Филозофског фа­кул­те­та у Београду и др Милан Терзић, виши научни сарадник и начелник Оодељења за војну историју Института за стратегијска истраживања из Београда Министарства одбране Републике Србије.

Из докторске дисертације настала је књига Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини, коју је објавио Музеј жртава геноцида крајем 2017. године.

На предлог Института за новију историју Србије и Решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије од 28. марта 2018. стекао је научно звање научни сарадник у области хуманистичких наука.

Од 8. новембра 2013. године члан је Надзорног одбора Музеја жртава геноцида, који се именује Решењем о именовању Владе Републике Србије.

Аутор је или коаутор 14 изложби.

Објавио је књигу Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату – Документа, која је до сада публикована у два издања. (2004. и 2009. године). Објавио је више научних чланака, докумената и приказа и учествовао на више домаћих и међународних научних скупова (Дијалози српских и хрватских историчара, научни скуп „Израелско-српска научна размена у проучавању холокауста“ у музеју Yad Vashem у Јерусалиму, „Музеји као места помирења“ – 8. колоквијум Међународне асоцијације историјских музеја у Београду и други). Уредник је четири књиге у издању Музеја жртава геноцида (Библиотека „Сведочанства).

Сарадник је Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, радио је на прикупљању документације на случајевима ратних злочинаца Динка Шакића, Наде Шакић, Иве Ројница и Шандора Кепироа. Завршио је семинар Међународне школе за студије холокауста у музеју Yad Vashem у Јерусалиму јануара 2008. године. Учесник је Пројекта прикупљања сведочења о холокаусту и геноциду (у Републици Србији и Републици Српској 1998. године) SHOAH фондације из Лос Анђелеса, коју је основао филмски редитељ Стивен Спилберг.

Учесник је пројекта „Култура сјећања и памћења“ студената историје Филозофског факултета у Бања Луци (Република Српска) и Удружења грађана „Нефеш Хаја“ („Nefesh Haya“) из Бања Луке (март – мај 2012. године), у оквиру кога је одржао предавање „Однос говорне историје и историографске литературе о холокаусту и геноциду“ маја 2012.

Одржао је више предавања и презентација у гимназијама, средњим стручним и основним школама на територији града Београда о ратним злочинима и злочину геноциду на простору Југославије у 20. веку. (Један део предавања одржан у оквиру пројекта „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској“ чији је носилац било „Удружење логораша и потомака Јасеновац – систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској“ 2015. године).

Од марта 2012. био је секретар Секције историчара Музејског друштва Србије. Изабран је 26. марта 2012. на састанку Секције историчара МДС у Музеју историје Југославије у Београду. На овој функцији је остао до 19. марта 2018. године.

Од 4. априла 2014. члан је Главног одбора „Удружења логораша и потомака `Јасеновац`–систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској“.

Интезивно сарађује са Удружењем породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 2006. године на различитим пројектима (изложбе, монографија Удружења).

Главни фокус публикација обухвата теме ратних злочина, геноцида и холокауста током Другог светског рата а највећи број радова посвећен је простору Косова и Метохије. Бави се и темом ратних злочина, геноцида и холокауста на простору Независне Државе Хрватске, злочинима над цивилним становништвом на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, као и страдањем цивилног становништва на простору Косова и Метохије крајем 20. и на почетку 21. века. Посебно интересовање исказује кроз бављење педагошко-методолошким темама и темама из друштвене историје Србије и Југославије.

Библиографија

Посебна издања

1. Ал­бан­ски злочини над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та, До­ку­мен­та Државне ко­ми­си­је за утврђивање злочина оку­па­то­ра и њи­хо­вих помагача, Му­зеј жртава гено­ци­да, Крагу­је­вац 2004, стр. 251.

2. Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, друго измењено и допуњено издање, Београд 2009, стр. 208.

3. Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, стр. 628

Чланци, расправе

1. „Ак­та по­ли­ци­је и су­да НДХ у Ба­ња Лу­ци из 1941. и 1942, Ја­се­но­вац, систем усташких ло­го­ра смрти“, у: Збо­р­ник саопштења са окру­глог сто­ла одржаног у Бео­гра­ду 23. апри­ла 1996, Му­зеј жртава ге­но­ци­да и Ин­сти­тут за са­вре­ме­ну истори­ју, Бе­о­град 1997, стр. 31–41.

2. „Срп­ска сце­на – при­лог исто­ри­ји позоришног живота у Бе­о­гра­ду 1941–1944“, То­ко­ви исто­ри­је 1–4/1998, часопис Ин­сти­ту­та за но­ви­ју исто­ри­ју Ср­би­је, Бе­о­град, стр. 111–139.

3. „Зашто пре­да­ва­ти о ге­но­ци­ду?“, 10. Кон­грес историчара Ју­го­сла­ви­је (15–17. јану­ар 1998), Бе­о­град 1998, стр. 753–759.

4. Sur­vi­vors of the Sho­ah vi­sual hi­story fo­un­da­tion, pro­gram pri­ku­plja­nja svedočenja – teh­ni­ka oral­ne isto­ri­je, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara – istoričara 5, Her­ceg – No­vi 2. – 4. ožujka 2001. Za­greb 2002, str. 55 – 69.

5. „Ar­hiv­ska građa o ljud­skim gu­bi­ci­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u Dru­go­me svetskom ra­tu“, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara/istoričara 5, Her­ceg-No­vi 2.–4. ožujka 2001. Za­greb 2002, str. 465–480.

6. „Ustaški stožernik Ivo Roj­ni­ca i nje­go­va ulo­ga u zločinima u Du­brov­ni­ku 1941. go­di­ne“, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara/istoričara 6, Za­greb 5. – 7. li­sto­pa­da 2001. Za­greb 2002, str. 335–350.

7. „Stra­da­nje srp­skog i cr­no­gor­skog ci­vil­nog stanovništva na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1941. go­di­ne“, Fri­e­drich Na­u­man Stif­tung; Di­ja­log povjesničara/istoričara 8, Za­dar, 26.–28. rujna 2003., Zagreb 2004, str. 355–369.

8. „Ал­бан­ски зло­чи­ни над Ср­би­ма у ита­ли­јан­ској оку­па­ци­о­ној зо­ни на Косо­ву и Ме­то­хи­ји у Дру­гом свет­ском ра­ту“, у: Збо­р­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па Ге­но­цид у 20. ве­ку на про­сто­ри­ма ју­го­сло­вен­ских зе­ма­ља”, Бе­о­гра­д 22–23. апри­л 2003. Уредник: Јован Мирковић, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Издавачи: Му­зеј жр­та­ва гено­ци­да, Институт за новију историју Србије, Београд 2005, стр. 157–166.

9. „Stanovništvo hrvatske nacionalnosti na Kosovu – Janjevci“, Fri­e­drich Nauman Stif­tung; Di­ja­log povjesničara/istoričara 9, Vršac, 5.–7. studenog 2004. Zagreb 2005., str. 279–297.

10. „Томислав Мерчеп – пример некажњеног злочина над Србима 1991. године“, Република Српска Крајина, 10 година послије, књига друга, Уредник: проф. др Вељко Ђурић Мишина, Београд 2005, стр. 175–181.

11. „Ал­бан­ски зло­чи­ни над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Мето­хи­ји (јун 1999-март 2004), Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година VI, број 5 (33), Београд, септембар-октобар 2005, стр. 460–486.

12. „Зло­чи­ни Ал­ба­на­ца над срп­ским и дру­гим не­ал­бан­ским ста­нов­ни­штвом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (1998-2006)“, Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година VIII, број 7, Београд, мај-јун 2007, стр. 294–359.

13. „Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у периоду јун-октобар 1999. године“, Историја XX века, 1/2008, часопис Института за савремену историју, Београд, стр. 157–164.

14. „Положај и страдање Срба на Косову и Метохији 1878–1912“, Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година IX, број 4, Београд, јул–август 2008. стр. 294–359.

15. „Холокауст на Косову и Метохији и његов контекст / Holocaust in the area of Kosovo and the Metohija during World War II and its context“, Израелско – српска научна размена у проучавању холокауста, Зборник радова с научног скупа, Јерусалим – Јад Вашем, 15–20. јун 2006. = Israeli – serbian academic exchange in holocaust research, Collection of papers from the academic conference, Jerusalem – Yad Vashem, 15–20 June 2006, / Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Музеј жртава геноцида, Београд 2008, стр. 395–408 / Museum of genocide victims, Belgrade 2008., pp. 409–424.

16. „Страдање Срба и дру­гих не­ал­бан­аца на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (1998 – 2006)“, стручни рад за стицање звања: виши кустос, ментор: др Бојан Димитријевић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју, у, Зборник радова, Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2009, стр. 157–247.

17. „Yad Vashem – čuvar sećanja na žrtve holokausta i genocida-iskustva polaznika međunarodne škole o holokaustu iz srpskih muzeja“, Зборник радова са 8. колоквијума Међународне асоцијације историјских музеја/Proceedings of the 8th Colloquium of the International Association of Museums of History, Музеји као места помирења/Museums as places of reconciliation, Београд, 24–27. септембар 2008/Belgrade, September 24–27, 2008, Историјски музеј Србије, Београд 2009/Historical Museum of Serbia, Belgrade 2009, стр. 267–285/pp. 267–285 (коаутори Силвија Крејаковић, Ненад Ђорђевић/Co-authors Silvija Krejakovic, Nenad Djordjevic) = /268, 270–274, 281–284/.

18. „Ein unvermeidlicher Geschmack von Politik: Jugoslawischer Fuβball zwischen zwei Weltkriegen, s. 281–298, Fussball zwischen den kriegen, Europa 1918 – 1939, Geschichte des Fuβballs, Christian Koller, Fabian Brändle (Hrsg.), LIT Verlag, Berlin – Münster – Wien – Zürich, 2010. (co–author Vladan Jovanović).

19. „Немачки затвори у Косовској Митровици (1941-1944)“, у: Зборник радова, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2012, стр. 113–127.

20. „Страдање Срба и Српске Православне Цркве“, у: Зборник радова, Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала (приредио Милојко Будимир), Београд 2014, стр. 138–144; Научни скуп у организацији Удружења Срба из Хрватске, „Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког Трибунала“, одржан 7. марта 2014. године у Београду.

21. „Место и улога Музеја жртава геноцида у упознавању омладине са тематиком геноцида и холокауста у школама у Републици Србији“, у: Јасеновац – 6. Међународна конференција; Геноцид и злочини Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у другом светском рату, Зборник саопштења и свједочења, уредник, Смиља Аврамов, Бања Лука 2014, стр. 377–389.

22. „The place and role of the Museum of genocide victims in educating young people in schools in the Republic of Serbia on the subject of genocide and holocaust“, in: Jasenovac-The Sixth international conference; Genocide and crimes of the Nezavisna država Hrvatska (Independent state of Croatia) against Serbs, Jews and Roma in world war II, The proceedings, Editorial director Smilja Avramov, Banja Luka 2014, pp. 383–394.

23. „Српско–албански односи у Косовској области 1941. године у контексту немачко-италијанских интереса“, у: Зборник радова, Срби и рат у Југославији 1941. године, Институт за новију историју Србије, Музеј жртава геноцида, Институт славяноведения Российской академии наук, Београд 2014, стр. 355–373.

24. „О Музеју жртава геноцида“, У: Прва међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, Зборник радова, научни скуп одржан 27. јануара 2014. године, Старо Сајмиште 29, Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Београд 2014, стр. 17–20.

25. „Страдање Срба на Косову и Метохији 1942. године“, у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 61–81.

26. „Мартовски погром – Ал­бан­ски те­ро­р над срп­ским ста­нов­ни­штвом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (17–19. март 2004)“, у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 211–218.

27. „Јевреји са Косова и Метохије – пут до нацистичког концентрационог логора Берген-Белзен ишао је и преко немачког логора на Старом Сајмишту“, Друга међународна конференција, Холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, Зборник радова, научни скуп одржан 27. јануара 2015. године, Старо Сајмиште 29, Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Београд, 2015, стр. 83–88.

28. „Акта полиције и суда Независне Државе Хрватске у Бања Луци из 1941. и 1942. године“, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2015, стр. 69–76.

29. „Одговорност Аћиф Ефендије Хаџиахметовића Бљуте за злочине над немуслиманским становништвом Рашке области у Другом светском рату“, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд – Крагујевац 2016, стр. 87–98.

30. „Страдање српског народа након разбијања Југославије у Хрватској 1990–1995.“, у: Зборник радова са Треће научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2016., Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултет за стратешки и оперативни менаџмент и Музеј жртава геноцида, Београд 2016, стр. 21–28.

31. „Писање научно-истраживачких радова о злочинима на просторима некадашње Југославије: проблеми у прикупљању грађе и методологија писања“, у: Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, зборник радова, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука, 2016. (коаутор Бојан Ђокић), стр. 303–322.

32. „Ратни злочини на Косову и Метохији 1943. и 1944. године“, у: Косово и Метохија у Другом светском рату – седам деценија касније, тематски зборник, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Катедра за историју, Косовска Митровица 2016, стр. 135–154.

33. „Позоришни часопис Српска сцена 1941–1944. године: између струке и пропаганде“, у: Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941–1944. године – научни погледи, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, стр. 159–179.

34. „Рат НАТО против Савезне Републике Југославије, 24. март–10. јун 1999, цивилне жртве и материјална разарања“, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд–Крагујевац 2017, стр. 215–237.

35. „Хрватски ратни злочин над грађанима Сиска српске националности 1991. године“, у: Зборник радова са Четврте научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 27. јануар 2017, Универзитет „Унион – Никола Тесла“, Факултет за пословне студије и право, Факултета за стратешки и оперативни менаџмент, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 53–63.

36. „Бомбардовања – о континуитету страдања српског народа у 20. веку“, у: Зборник радова са научног скупа одржаног 18. и 19. новембра 2016. године, „Бањалучки новембарски сусрети 2016.“, Филозофски факултет, Бања Лука, 2017, стр. 289–315.

37. „Косово и Метохија у Априлском рату и страдање Срба у првим месецима окупације“, у: Топлички зборник, Историјски архив Топлице и Народни музеј Топлице, година 2, број 2, Прокупље, 2017, 59–87.

38. „Страдање Срба у првим месецима окупације на Косову и Метохији 1941. године“, у: Српска политичка мисао, Година XXIV, Vol. 58, Број 4, Институт за политичке студије, Београд, 2017, 248–260.

39. „1918–2018. Сто година од завршетка Првог светског рата кроз призму страдања српског народа“, у: Зборник радова са Пете научне конференције, „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“, Београд, 26. јануар 2018, Факултет за пословне студије и право и Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, Универзитета „Унион – Никола Тесла“, Музеј жртава геноцида, Београд 2018, (коаутор др Вељко Ђурић Мишина), стр. 359–374.

40. „Југословенска и српска историографија о Косову и Метохији у периоду Другог светског рата“, у: Зборник радова са научног скупа одржаног 20. маја 2017. године, „Наука и стварност“, том 1, Филозофски факултет Пале, Универзитет у Источном Сарајеву, 2018, стр. 159 – 178.

Енциклопедијске одреднице

1. Одредница: Геноцид, у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд 2008, стр. 224–225. (коаутор др Јован Ћирић).

2. „Немачки концентрациони логор Бањица (Anhaltelager Dedinje)“, Београд, у: Казивање о Србима кроз векове, приредио Богдан М. Златар, Београд 2015, стр. 409–412.

Прилози

1. „The Museum of genocide victims, Kragujevac-Belgrade, рубрика: Из рада установа/out of the institutions work“, у: Шумадијски анали, година V, број 5, Историјски архив Шумадије, Крагујевац 2009, стр. 349–360, (co – author Nenad Djordjevic)

2, „Kidnapped Serbs and Other Non–Albanians in the Territory of the Autonomous Province of Kosovo and the Metohija from 1998/99 to 2001. and their Fate – information“, Исто­ри­ја XX ве­ка, 1/2009., часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град, стр. 201–204.

3. „Лични фонд архивске грађе – Бранислав Божовић“, у, Зборник радова, Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 251–254.

Документа

1. „Про­це­на рат­не штете на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји“, Исто­ри­ја XX ве­ка 2/2000, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 2000, стр. 139–141.

2. „Избеглиштво Срба са Косова и Метохије на подручју општина: Краљево, Врњачка Бања и Рашка током немачке окупације Србије (1941–1944) – документа“, Наша прошлост, 9, Народни музеј Краљево, Историјски архив Краљево, Краљево, 2008, стр. 245–251.

3. „Стра­да­ње ста­нов­ни­штва и ору­жа­ни су­ко­би у делу Ти­моч­ке Кра­ји­не у Дру­гом свет­ском ра­ту“, Архивско наслеђе, број 6, Историјски архив Тимочка Крајина, Зајечар 2010, стр. 73–94.

4. „Страдање становништва у Другом светском рату на подручју општине Зајечар“, Архивско наслеђе, број 7, Историјски архив Тимочка Крајина, Зајечар 2011, стр. 51–76.

5. „Немачка документа о хрватским злочинима у источној Босни у пролеће 1942. године“, Злочини „Црне легије“ 1942. године у источној Босни, зборник радова, Сребреница 2016, 101–116.

Прикази

1. Ми­лан Булајић, `Јасеновачки мит` Фра­ње Туђмана, Ге­но­цид над Србима, Јевре­ји­ма и Цига­ни­ма, Бе­о­град 1997, Војно-историјски гласник, 2–3/1997, часопис Вој­но-исто­риј­ског инсти­ту­та, Бе­о­град 1997, стр. 228–230.

2. Нор­ман Кон, По­зив на ге­но­цид – мит о свет­ској за­ве­ри Је­вре­ја и Протоко­ли си­он­ских му­дра­ца, пре­вод с ен­гле­ског Бра­ни­слав Ковачевић, Но­ви Сад 1996, Исто­ри­ја XX века, 1/1998, часопис Инсти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Београд 1998., стр. 188–189.

3. Ја­се­но­вац, си­стем усташких ло­го­ра смр­ти, зборник саопштења са округлог сто­ла одржаног у Бе­о­гра­ду 23. апри­ла 1996, Му­зеј жртава геноци­да и Ин­сти­тут за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бео­град 1997, Исто­ри­ја XX ве­ка, 2/1998, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град 1998., стр. 211–212.

4. Дра­ган С. Ненезић, Ју­го­сло­вен­ске обла­сти под Ита­ли­јом 1941–1943, Бео­град 1999, Југословенски исто­риј­ски часопис, 1–2, Бе­о­град 2000, стр. 248–251.

5. Дра­го­је Лукић, Би­ли су са­мо де­ца – Ја­се­но­вац – гроб­ни­ца 19.432 девојчице и дечака, Бе­о­град – Лакташи 2000, Исто­ри­ја XX ве­ка, 1/2001, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Београд 2001, стр. 165–166.

6. Војислав Шешељ, Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације, Београд 2007, Српска слободарска мисао, часопис за филозофију, друштвене науке и политичку критику, година IX, број 3, Београд, мај–јун 2008. стр. 278–280.

7. Станиша Бркић, Име и број: Крагујевачка трагедија 1941., Крагујевац 2007. часопис Института за новију историју Србије, Токови историје, 1–2/2008, Београд, стр. 361–362.

8. Ђорђе Н. Лопичић, Мађарски ратни злочини 1941–1945, пресуде југословенских судова, Београд 2010, Исто­ри­ја XX ве­ка, 2/2010, часопис Института за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Бе­о­град, стр. 189.

9. Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 1–4, приређивач др Драго Његован

1. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941 (2011, 215)

2. Рација: III група масовних злочина: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини (2009, 466)

3. Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини: V група масовних злочина у Срему (2009, 334)

4. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја: Истребљење, депортација, мучење, хапшење, пљачка (2011, 355)

у: Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 233–240 (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов).

10. Александар С. Јовановић, Бег из јасеновачког пакла, Музеј жртава геноцида, Београд 2014, 201, у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 225–228.

11. Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 5–6, приређивач др Драго Његован, издавач: Прометеј и Мало историјско друштво Нови Сад

5. Живот, рад и држање домаћих Немаца (фолксдојчера), пре рата, за време и за време окупације (2012, 211), пета књига

6. Почетак окупације и стварање НДХ као и први месеци „државно-правног“ уређења: II група масовних злочина (Срем) (2013, 299), шеста књига

у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 229–232, (коаутор Јасмина Тутуновић – Трифунов).

12. Зборник радова Срби и рат у Југославији 1941. године, Институт за новију историју Србије, Музеј жртава геноцида, Институт славяноведения Российской академии наук, Београд 2014, у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2015, стр. 189–192.

13. Приказ две књиге у издању Музеја жртава геноцида:

1. Слађана Бојковић, Милоје Пршић, Извештаји о великом злочину – Документи о аустроугарским злочинима уочи и за време Церске битке, Београд 2014, 128 страна, Библиотека Сведочанства, књига 2,

2. Слађана Бојковић, Милоје Пршић, Радован Пилиповић, Извештаји о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке, Београд 2014, 157 страна, Библиотека Сведочанства, књига 2/II

у: Токови историје, 3/2015, часопис Института за новију историју Србије, Београд, стр. 195–197.

14. Никола Костур, Повратак из мртвих, Музеј жртава геноцида, Београд 2015., Библиотека: Сведочанства, књига 3, (прво издање, Чикаго 1965. године), у: Исто­ри­ја XX ве­ка, 1/2016, часопис Ин­сти­ту­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју, Београд, стр. 207–208.

15. Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку, Сребреница 2014., зборник радова са научног скупа, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2016, стр. 373–376.

16. Љубомир Зечевић, Тамара Ћирић, Концентрациони логор Маутхаузен – повратак непожељан, Удружење заточеника КЛ Маутхаузен Србије, Београд 2015, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017, стр. 277–280.

17. Слободан Зуровац, Црна Лора, издавачи: Музеј жртава геноцида, Илија Зуровац, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017, стр. 281–284.

18. Фрањо Фабијанец, Жртве села Бежаније у светским ратовима, Музеј жртава геноцида, Удружење грађана „Стара Бежанија“, Београд 2016, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017, 285–287.

Информације о научним скуповима, конференцијама, симпозијумима

1. International seminar for educators, The International School for Holocaust Studies – Teaching about the Shoah and Antisemitism, Јад Вашем, Јерусалим, Израел, у: Токови историје, 1–2/2008, часопис Института за новију историју Србије, Београд, стр. 376–377.

2. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Научни скуп: Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама – Бањалучки новембарски сусрети, Бања Лука, 13. и 14. новембра 2015. године, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2016, стр. 367–368.

3. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Научни скуп: Бањалучки новембарски сусрети 2016, Бања Лука, 18. и 19. новембар 2016. године, у: Годишњак за истраживање геноцида, Београд 2017, стр. 288–289.

4. Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Научни скуп: Наука и стварност 2017, Источно Сарајево, 20. мај 2017. године, у: Токови историје, 3/2017, часопис Института за новију историју Србије, Београд, (коаутор Бојан Ђокић), стр. 225–226.

Изложбе

1. Истина – Косово и Метохија (The Truth – Kosovo and Metohija), децембар 2006.

2. Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941–1944. године, 2009, (коаутори Ненад Ђорђевић и Лука Тадић) и каталог изложбе, Београд 2009, стр. 72.

3. Холокауст на Косову и Метохији / Holocaust in the area of Kosovo and the Metohija, дигитална изложба (коаутор Лука Тадић).

4. `Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи`, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941–1945. године (са документарних фотографија)/ „I`m losing my Life Because of Wicked and Cursed People”, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941–1945 (with documentary photographs), аутори: Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић-Трифунов, Ненад Антонијевић, Драган Цветковић, Лука Тадић, и каталог изложбе, уредник Јован Мирковић; Београд, 2011, стр. 60.

5. Агресија на СР Југославију, 24. март–10. јун 1999,(коаутор Вељко Ђурић Мишина) 2014.

6. Први дан Великог рата – 28. јули 1914, (коаутор Вељко Ђурић Мишина) 2014.

7. Р. А. Рајс – извештаји о Великом злочину (коаутори Слађана Бојковић и Вељко Ђурић Мишина) 2014.

8. Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године, (коаутор Вељко Ђурић Мишина) 2014.

9. Српски народ у другом светском рату (1941–1945), Оружана борба за ослобођење и страдање цивилног становништва, (коаутор Вељко Ђурић Мишина) 2015.

10. Велики злочин у Независној држави Хрватској – плакати, документи, фотографије, (коаутори Радован Пилиповић, Вељко Ђурић Мишина, Милош Матијевић) 2015.

11. „Олуја“ злочин који се памти (Страдања Срба у Хрватској) и Злочин и сјећање (Страдање Срба у Босни и Херцеговини), (коаутор Вељко Ђурић Мишина) 2015.

12. Албанска голгота, (коаутори Слађана Бојковић и Вељко Ђурић Мишина) 2016.

13. „Олуја“ Нестанак Српске Крајине август 1995, (коаутор Вељко Ђурић Мишина), 2016.

14. Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године, 2017 (коаутор Бојан Ђокић) и каталог изложбе на енглеском језику, Београд 2017, стр. 21.

Прикази изложби

1. Изложба Музеја жртава геноцида у Војном музеју, „Страдање Срба под окупацијом на Косову и Метохији 1941–1944“, Весник, часопис за историју, музеологију и уметност, година LVI, август 2010, број 37, Војни музеј, Београд, стр. 203–205 (коаутори Ненад Ђорђевић и Лука Тадић).

2. Изложба Музеја жртава геноцида „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи“, у: Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд, 2012, стр. 247–249.

Уредник издања

1. Александар С. Јовановић, Бег из јасеновачког пакла, Музеј жртава геноцида, Београд 2014, Библиотека, Сведочанства, књига 1.

2. Извештаји о Великом злочину – Документи о аустроугарским злочинима уочи и за време Церске битке, Музеј жртава геноцида, приредили Бојковић Слађана и Пршић Милоје, Београд, 2014., Библиотека, Сведочанства, књига 2.

3. Извештаји о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке, Музеј жртава геноцида, приредили Бојковић Слађана, Пршић Милоје, Пилиповић Радован, Београд 2014, Библиотека, Сведочанства, књига 2/II.

4. Никола Костур, Повратак из мртвих, Музеј жртава геноцида, Београд 2015, 134, репринт, Библиотека: Сведочанства, књига 3, (прво издање, Чикаго 1965. године).

5. Преиспитивање Сребренице, Зборник радова са научно – стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд 2017., Саиздаваштво са Фондом стратешке културе из Москве и Представништвом Републике Српске у Србији.

6. Владета Н. Милићевић, Ustaša hrvatska revolucionarna organizacija, Музеј жртава геноцида, Београд 2018., Библиотека: Сведочанства, књига 4.

Рецензије

1. Мр Павле Џелетовић Иванов, Злочини Арбанаса над Србима, Геополитика, Београд 2014.

2. Отета истина, Београд 2015, монографија поводом 15 година од оснивања Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.

3. Фрањо Фабијанец, Жртве села Бежаније у светским ратовима, Музеј жртава геноцида у саиздаваштву са Удружењем грађана „Стара Бежанија“, Београд 2016.

4. Никола Д. Турајлић, Маја Кљаић Веиновић, У раљама геноцида, Страдања становништва Стрмен, Црквеног Бока и Ивањског Бока у XX вијеку, Београд 2017.

5. Abducted truth, Belgrade 2017, Monograph on the occasion of 17 years since the establishment of the Association of families of kidnapped and missing persons in Kosovo and Metohija.

6. Ораховички попис жртава другог свјетског рата, приредио Драгослав Илић, Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Београд 2018.

Штампа, периодика

1. Нацистички геноцид над Србима (редакцијски наслов) – Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату (наднаслов), ПРАВОСЛАВЉЕ, новине Српске патријаршије, година 38, бр. 912, 15. март 2005., стр. 20–21 (ауторски чланак).

2. Време насиља, (редакцијски наслов) – Албански злочини над Србима од бомбардовања до данас (редакцијски наднаслов), у специјалном прилогу „Косово и Метохија – историја, политика и судбина“, ОДБРАНА, магазин Министарства одбране СЦГ, година 1, број 1, 1. октобар 2005., стр. 48–49 (ауторски чланак).

3. Изложба Музеја жртава геноцида, рубрика „Догађај“, ПРАВОСЛАВЉЕ, новине Српске патријаршије, година 42, бр. 1023, 1. новембар 2009., стр. 11 (ауторски чланак).

4. Албански злочини над Србима на Косову и Метохији, рубрика „Свет књиге“, ПРАВОСЛАВЉЕ, новине Српске патријаршије, година 43, бр. 1030, 15. фебруар 2010, редакцијски приказ књиге: Ненад Антонијевић, Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату, Документа, друго измењено и допуњено издање, Београд 2009.

5. Историја није црно – бела (редакцијски наслов) – АКТЕР, магазин, 11. април 2011. разговор водила Драгана Бокан, стр. 48–49. интервју.

6. Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије (редакцијски наслов), ПЕЧАТ, број 473, 2. јун 2017. разговор водио Милош Милојевић (први део), стр. 44–47 (интервју).

7. И Трећи Рајх је стварао Велику Албанију (редакцијски наслов), ПЕЧАТ, број 474, 9. јун 2017. разговор водио Милош Милојевић (други део), стр. 44–47 (интервју).

Јасмина Тутуновић-Трифунов рођена је 4. јула 1974. у Чачку.

Дипломирала је на катедри за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду. Од септембра 2008. године ради у Музеју жртава геноцида као кустос-историчар.

Учесница је семинара „Seminar for Archivists and Librarians from Serbia“ у музеју Yad Vachem у Јерусалиму 2017. године.

Учесница је пројекта „Култура сјећања и памћења“ студената историје Филозофског факултета у Бања Луци (Република Српска) и удружења грађана „Нефеш Хаја“ („Nefesh Haya“) из Бања Луке (март-мај 2012. године), у оквиру кога је одржала предавање „Акција Диана Будисављевић 1941–1945“ у мају 2012. године.

Учествовала је на Седници међународног комитета прогнаних и избеглих жртава фашизма и нацизма (Founded International Committee of Deportees and Refugees, Victims of Fascism and Nazism), Београд 21-22. октобар 2016. и одржала предавање „Логори и стратишта у Независној Држави Хрватској 1941–1945“.

Учествовала је на Четвртој научној конференцији са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије (The Fourth Scientific Conference with International Participation Suffering of Serbs, Jews, Roma and others in the former Yugoslavia), Београд, јануар 2017.

У оквиру педагошке делатности Музеја, у сарадњи са Удружењем логораша „Јасеновац“ из Београда, учествовала је пројекту „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској – страдање цвилног становништва Југославије у Другом светском рату, који је одобрен и финансиран од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије и подржан од Министарства просвете и Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда. Са колегом Ненадом Антонијевићем, у периоду 2015–2017, одржала је више предавања и презентација у основним, средњим стручним школама и у гимназијама у Београду о акцијама спасавања деце и страдању цивилног становништва у Другом светском рату. Педагошка делатност је организована и у просторијама Музеја, кроз консултације и стручну помоћ у реализовању наставничких и ученичких активности (семинарски и матурски радови, трибине и пригодне изложбе).

Одржала је више стручних предавања на трибинама посвећеним страдањима у Другом светском рату, у оквиру гостујућих изложби Музеја жртава геноцида (Народна библиотека Панчево, 2011; Народни музеј у Зрењанину, 2013; Галерија „Зрно“ у Новом Саду, 2014; Центар за културу у Кикинди, 2017.)

Коаутор је изложбе „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети људи“, „Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941–1945. године (са документарних фотографија) / I m losing my Life Because Wicked and Cursed People, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941–1945 (with documentary photographs)“, 2011. године и стручни консултант изложбе Усташки злочини геноцида у селу Међеђа 1941–1945, аутора Тање Тулековић.

Била је стручни консултант за документарни филм „Дијанина деца“, Радио телевизије Србија, аутора Слађане Зарић, 2017. Учествовала је у реализацији више документарних емисија и филмова о страдању деце у Другом светском рату (Експлозив,Телевизија Прва, аутор Дејан Вученовић, 2011; Стоп забораву, аутор Мира Мочовић-Лолић, Радио телевизија Републике Српске, 2015; Квадратура круга, Радио телевизије Србија, аутор Бранко Станковић, 2015. и документарном филму Иродова деца, аутора Братислава Николића, 2015, као и у реализацији документарних емисија о Музеју жртава геноцида Чувари сјећања, Радио телевизије Републике Српске, аутора Теодоре Врањеш, 2011. и Музеј жртава геноцида, Радио телевизије Србије, аутора Рада Московлића, 2015.

Област интересовања: Историја XX века, друштвена и историја културе Србије и Југославије, положај и страдање цивилног становништва, првенствено деце у ратним сукобима, педагошко-методолошке теме наставе историје.

Библиографија

Чланци, расправе

1. „Акција Диана Будисављевић (1941–1945)“, у: Зборник радова Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2012, стр. 53–93.

2. „Збирка документарних фотографија Драгоја Лукића (Музеј жртава геноцида)“ у: Зборник радова 2017, Четврта научна конференција са међународним учешћем „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије, стр. 207–214.

Прикази

1. „Елаборати Покрајинске комисије Војводине за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, 1-4, приређивач: др Драго Његован“

2. Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини, I група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941. (2011, 215)

1. Рација: III група масовних злочина: Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини (2009, 466),

1 Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини (2009, 334),

Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја: истребљење, депортација, мучење, хапшење, пљачка (2011, 335)

у: Истраживања и меморијализација геноцида и ратних злочина, Годишњак Музеја жртава геноцида – тематски број, Београд 2012, стр. 233–240 (коаутор Ненад Антонијевић)

3. Почетак окупације и стварање НДХ као и први месеци државно-правног уређења: II група масовних злочина (Срем) (2013, 299) у: Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд 2014, стр. 229-232 (коаутор Ненад Антонијевић)

Изложбе

1. „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети људи“, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. године (са документарних фотографија)/ I m losing my Life Because Wicked and Cursed People, The Crime of Genocide and War Crimes Against Civilian Population in the Yugoslav Territory 1941-1945 (with documentary photographs)“, аутори Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић-Трифунов, Ненад Антонијевић, Драган Цветковић, Лука Тадић, каталог изложбе, уредник Јован Мирковић, Београд 2011, стр. 60.

Трибине и предавања

1. „Акција Диана Будисављевић“, Народна Библиотека Панчево, 2011;

2. „Акција Диана Будисављевић 1941–1945“, Филозофски факултет Бања Лука, 2012;

3. „Страдање деце у Другом светском рату и Акција Диана Будисављевић“, Народни музеј у Зрењанину, 2013;

4. „Акција Диана Будисављевић 1941–1945“, Галерија „Зрно“ у Новом Саду, 2014;

5. „Логори и стратишта у Независној Држави Хрватској 1941–1945“, Седница међународног комитета прогнаних и избеглих жртава фашизма и нацизма, Београд 2016.

Драган Цветковић рођен је 1969. године у Светозареву (данашња Јагодина). У родном месту завршио је основну и средњу школу. Након одслужења војног рока, на Филозофском факултету у Београду, одсек историја, дипломирао је 1995. године на катедри за Историју Југославије са темом Југославија и Бугарска 1919–1935 у документима Централног пресбироа. На истом факултету од школске 2007/08. године похађа студијски програм Докторских студија – модул Историја Југославије. Докторску дисертацију „Губици припадника партизанског покрета са територије Југославије 1941–1945“ је одбранио септембра 2016. године.

Прво професионално радно искуство стекао је као професор историје у Филолошкој гимназији у Београду у школској 1995/96. години где је предавао ученицима друге, треће и четврте године. Од септембра 1996. године запослен је као кустос у Музеју жртава геноцида (Београд - Крагујевац). У Музеју руководи пројектом ревизије пописа „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године. Такође учествује у прикупљању и обради грађе, дигитализацији и изради документационе базе Музеја, и као коаутор у изради изложби. Стручно звање вишег кустоса стекао је у Народном музеју у Београду 2008. године. Усавршавање у области прикупљања и обраде персоналних података страдалих у рату обавио је у три студијска боравака у Јад Вашему (Yad Vashem) у Јерусалиму (Република Израел) у периоду од 1997. до 2004. године кроз радионице „Recording the names“. Области интересовања су му Други светски рат на подручју Југославије, ратни губици становништва, геноцид, холокауст. Спектар истраживања му се креће од претрпљених губитака на микроплану (насеља и општине) до укупних губитака Југославије, равномерно истражујући претрпљене губитке припадника партизанског покрета, страдање припаднике Војске Краљевине Југославије, као и губитке које је претрпело цивилно становништво, те феномен страдања у концентрационим логорима. У периодици и зборницима радова (у земљи и иностранству) објавио је преко 20 чланака и стручних радова. Учесник је више десетина међународних скупова, симпозијума, конференција, трибина и промоција у земљи и иностранству, а три пута је био представник Музеја у саставу државне делегације за учешће у раду International Task Force for Holocaust Remembrance, Research and Educations делујући у оквиру радне групе Museum and Memorials.

Децембра 2016. године стекао је стручно звање музејског саветника.

Изложба:

1. „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи”, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941 – 1945. године (са документарних фотографија), коаутор изложбе

Библиографија

Посебна издања:

Igor Graovac, Dragan Cvetković, Ljudski gubici Hrvatske 1941-1945. godine – pitanja , primeri, rezultati.., Zagreb 2005.

Чланци и расправе:

1. „Холокауст као екстремни облик страдања цивила окупиране Србије – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 2/2018, 89–118.

2. „Logori Topovske šupe i Sajmište kao centralna mesta holokausta u okupiranoj Srbiji – numeričko određenje i kvantitativna analiza), Istorija 20. veka, 1/2018, 69–92.

3. „Холокауст у Србији (немачко окупационо подручје) – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 3/2017, 111–142.

4. „Nemački logori u Norveškoj – numeričko određenje stradanja jugoslovenskih zatvorenika“, Tokovi istorije, 2/2012, 92–112.

5. „Holokaust u Nezavisnoj državi Hrvatskoj – numeričko određenje“, Istorija 20.veka, 1/2011, 163–182.

6. „Сребреница у Другом светском рату – нумеричка анализа стварних људских губитака“, Токови историје, 3/2009, 63–93.

7. „Osvrt na socijalno-ekonomsku strukturu stradalih u sistemu logora Jasenovac prema popisu iz 1964. godine“, Istorija 20. veka, 1/2001, 99–105.

8. „Стварни губици цивилног становништва Босне и Херцеговине према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20 века, 1/2002, 97–114.

9. „Страдали припадници НОВЈ из уже Србије према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20. века, 1/2003, 119–132.

10. „Страдали припадници Војске Краљевине Југославије са територије уже Србије у заробљеничким логорима“, Историја 20 века, 1/2004, 37–48.

11. „Преглед страдања становништва Војводине у Другом светском рату“, Историја 20. века, 1/2005, 91–110.

12. „Попис „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године као основа за изучавање страдања становништва Југославије: Неки показатељи страдања српског становништва“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, (ур. Јован Мирковић) Београд 2005, 77–85.

13. „Страдање цивила Независне Државе Хрватске у логору Јасеновац“, Токови историје 4/2007, 153–168.

14. „Holocaust in Yugoslavia – An Attempt at Quantification (Methodology, Questions, Problems, Results…)“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Израелско–српска научна размена у проучавању холокауста / Israeli-Serbian academic exchange in Holocaust research, (ur. Jovan Mirković) Beograd 2008, 357–369.

15. „Босна и Херцеговина – нумеричко одређење људских губитака у Другом светском рату“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Прилози истраживања злочина геноцида и ратних злочина, (ур. Јован Мирковић) Београд 2009, 79–156.

Зборници радова

1. „Koncentracijski logor Jasenovac i njegova uloga u uništavanju naroda NDH – izračun mogućeg broja žrtava na temelju djelomično revidiranog popisa iz 1964. godine“, u Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povjesni revizionizam, (ur. Adriana Benčić, Stipe Odak, Danijela Lučić), Jasenovac, 2018, 171–219.

2. „Concentration camp Jasenovac, April – November 1944. What is Dinko Sakic responsible for?“, Jasenovac – Second international conference, Banja Luka 2001, 300–310.

3. „Stvarni gubici Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 5, (ur. Igor Graovac) Zagreb 2002, 481–502.

4. „Stradali pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 6, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2002, 365–382.

5. „Socijalno-ekonomska struktura stradalih pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 7, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2003, 527–548.

6. „Stvarni gubici Vojvodine prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – pregled stradanja po oblastima i opštinama“, Istina o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, Novi Sad 2004, 113–166.

7. „Stradanje pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Hrvatske u zarobljeničkim logorima“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 8, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2004, 371–386.

8. „Ljudski gubici Vojvodine u Drugom svetskom ratu“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 9, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2005, 489–508.

9. „Stradali pripadnici Vojske kraljevine Jugoslavije“, Srbija (Jugoslavija) 1945–2005, pokreti, ideologije, praksa, (ur. Momčilo Pavlović) Beograd 2006, 51–63.

10. „Jasenovac in the System of the Suffering of the Civilians in the Independed State of Croatia – A Quantitative Analysis (or Numbers Once More Revisited)“, 4th International Conference on Jasenovac, Banja Luka 2007, 69–83.

11. „Pregled stradanja stanovništva Hrvatske u nemačkim koncentracionim logorima van teritorije Jugoslavije“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 10/2, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2008, 201–221.

12. „Poimenična identifikacija žrtava kao put ka utvrđivanju istine: primer Jasenovca“, Museum as places of reconciliation, International Association of Museums of History, 8th colloquium / Muzeji kao mesta pomirenja, 8. kolokvijum Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja – zbornik radova sa skupa, Beograd 2009, 228–248.

13. „Stradanje stanovništva NDH u logorima – numeričko određenje“, Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/Jugoslaviji 1941. – 1945., 1945. – 1951., Zagreb 2010, 41–56.

14. „Persecution of Jews in Independent state of Croatia (ISC) – an attempt of quantification“, Holocaust as local History: Past and present of a complex relation, 2011. (na grčkom).

15. „Gubici partizanskog pokreta sa teritorije Srbije u ustanku 1941. godine“, Srbi i rat u Jugoslaviji 1941. godine, Beograd, 2014.

16. „Yugoslav Prisoners in German Concentration Camps in Norway – Some Numerical Indicators“, Yugoslav prisoners in Norway 1942–1945. History and Remembrance, Narvik 21-22. 6. 2011 (u pripremi).

17. „Banija 1941. godine – numeričko određenje civilnih gubitaka sa osvrtom na žrtve opštine Glina“, „Glinski koloquium – Što se uistinu dogodilo u glinskoj srpskopravoslavnoj crkvi između 29/30. srpnja i 4/5. kolovoza 1941. godine? – Svedočanstva i kultura sjećanja“, održanog na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 27. do 30. juna 2012. godine (u pripremi).

Научни скупови и конференције:

1. First International conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 1997.

2. Second International conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 2000.

3. Second International conference „Jasenovac“, Banja Luka 2000.

4. 5. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Herceg Novi 2001.

5. 6. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije Zagreb 2001.

6. 7. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Beograd 2002.

7. Геноцид у 20. веку на простору југословенских земаља, Институт за новију историју Србије и Музеј жртава геноцида, Београд 2003.

8. 8. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Zadar 2003.

9. „Third Inetrnational conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 2004.

10. „Istina o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini“, Skupština AP Vojvodine i Muzej Vojvodine, Novi Sad 2004.

11. 9. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Vršac 2004.

12. „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005 – ideologije, pokreti, praksa“, Institut za savremenu istoriju, Sombor 2005.

13. 10. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Osijek 2005.

14. „Israeli – Serbian academic exchange in Holocaust research”, Yad Vashem, Izrael, Jerusalim, 2006.

15. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research”, Museum and Memorial Working group, Budimpešta (Budapest) 2006.

16. „The state of Holocaust studies in South Eastern Europe: Problems, Obstacles and perspectives - International interdisciplinary conference“, Goethe-institut Srajevo, 2006.

17. Fourth International conference „Jasenovac“, Banja Luka, 2007.

18. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research”, Museum and Memorial Working group, Prag (Prague) 2007.

19. „Holocaust as local History: Past and prsent of a complex relation“, University of Macedonia, Thesaloniki, Greece, 2008.

20. „Museum as places of reconciliation, International Association of Museums of History, 8th colloquium“ / Muzeji kao mesta pomirenja, 8. kolokvijum Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja, Beograd 2008.

21. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research“, Museum and Memorial Working group, Beč (Wiena) 2008.

22. „Facing the Past, Searching for the Future“, Institute for Historical Justice and Reconcillation, Budapest, June 10-13, 2009.

23. „Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj (Jugoslaviji) 1941-1945, 1946- 1950.“, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2009.

24. „Nazi reprisals in Europe during World War II“, 3rd Conference of Network of Martyr Cities and Villages in Europe, Banska Bystrica, Slovakia, 21-23 September 2010.

25. „The Fate of European Roma and Sinti during the Holocaust“, Wien, Austria, 20–22. May 2011.

26. „Yugoslav prisoners in camps i Norway 1942–1945. History and remembrance“, Narviq, (Norweige), 21-23. June 2011.

27. „Researching the Ethnic conflict and violence – past, present and future – multidisciplinary approach“, Hugo Valentin Centre, Upsala Universety, Stokholm, 14.–16. november 2011.

28. „Glinski koloquium – Što se uistinu dogodilo u glinskoj srpskopravoslavnoj crkvi između 29/30. srpnja i 4/5. kolovoza 1941. godine? – Svedočanstva i kultura sjećanja“, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 27.–30. jun 2012.

29. „Homogenizing Southeastern Europe – Balkan Wars, Ethnic Cleansing and Postwar Ethnic Engineering since 1912“, Conference and Seminar at the Institute for East European History, Vienna, Austria, 8.–10. November 2012.

30. Seminar for Archivist and Librarians from Serbia, Yad Vashem, Israel, 4.–11. December 2017.

31. Sites of memory and Oblivion. The Present. The Future. Oskar Schindler’s Enamel Factory, 4 Lipowa Street, Screening room, Krakow, 13–15. September 2018.

Још чланака...