Драган Цветковић рођен је 1969. године у Светозареву (данашња Јагодина). У родном месту завршио је основну и средњу школу. Након одслужења војног рока, на Филозофском факултету у Београду, одсек историја, дипломирао је 1995. године на катедри за Историју Југославије са темом Југославија и Бугарска 1919–1935 у документима Централног пресбироа. На истом факултету од школске 2007/08. године похађа студијски програм Докторских студија – модул Историја Југославије. Докторску дисертацију „Губици припадника партизанског покрета са територије Југославије 1941–1945“ је одбранио септембра 2016. године.

Прво професионално радно искуство стекао је као професор историје у Филолошкој гимназији у Београду у школској 1995/96. години где је предавао ученицима друге, треће и четврте године. Од септембра 1996. године запослен је као кустос у Музеју жртава геноцида (Београд - Крагујевац). У Музеју руководи пројектом ревизије пописа „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године. Такође учествује у прикупљању и обради грађе, дигитализацији и изради документационе базе Музеја, и као коаутор у изради изложби. Стручно звање вишег кустоса стекао је у Народном музеју у Београду 2008. године. Усавршавање у области прикупљања и обраде персоналних података страдалих у рату обавио је у три студијска боравака у Јад Вашему (Yad Vashem) у Јерусалиму (Република Израел) у периоду од 1997. до 2004. године кроз радионице „Recording the names“. Области интересовања су му Други светски рат на подручју Југославије, ратни губици становништва, геноцид, холокауст. Спектар истраживања му се креће од претрпљених губитака на микроплану (насеља и општине) до укупних губитака Југославије, равномерно истражујући претрпљене губитке припадника партизанског покрета, страдање припаднике Војске Краљевине Југославије, као и губитке које је претрпело цивилно становништво, те феномен страдања у концентрационим логорима. У периодици и зборницима радова (у земљи и иностранству) објавио је преко 20 чланака и стручних радова. Учесник је више десетина међународних скупова, симпозијума, конференција, трибина и промоција у земљи и иностранству, а три пута је био представник Музеја у саставу државне делегације за учешће у раду International Task Force for Holocaust Remembrance, Research and Educations делујући у оквиру радне групе Museum and Memorials.

Децембра 2016. године стекао је стручно звање музејског саветника.

Изложба:

1. „Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи”, Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941 – 1945. године (са документарних фотографија), коаутор изложбе

Библиографија

Посебна издања:

Igor Graovac, Dragan Cvetković, Ljudski gubici Hrvatske 1941-1945. godine – pitanja , primeri, rezultati.., Zagreb 2005.

Чланци и расправе:

1. „Холокауст као екстремни облик страдања цивила окупиране Србије – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 2/2018, 89–118.

2. „Logori Topovske šupe i Sajmište kao centralna mesta holokausta u okupiranoj Srbiji – numeričko određenje i kvantitativna analiza), Istorija 20. veka, 1/2018, 69–92.

3. „Холокауст у Србији (немачко окупационо подручје) – нумеричко одређење и квантитативна анализа“, Токови историје, 3/2017, 111–142.

4. „Nemački logori u Norveškoj – numeričko određenje stradanja jugoslovenskih zatvorenika“, Tokovi istorije, 2/2012, 92–112.

5. „Holokaust u Nezavisnoj državi Hrvatskoj – numeričko određenje“, Istorija 20.veka, 1/2011, 163–182.

6. „Сребреница у Другом светском рату – нумеричка анализа стварних људских губитака“, Токови историје, 3/2009, 63–93.

7. „Osvrt na socijalno-ekonomsku strukturu stradalih u sistemu logora Jasenovac prema popisu iz 1964. godine“, Istorija 20. veka, 1/2001, 99–105.

8. „Стварни губици цивилног становништва Босне и Херцеговине према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20 века, 1/2002, 97–114.

9. „Страдали припадници НОВЈ из уже Србије према попису „Жртве рата 1941–1945“, Историја 20. века, 1/2003, 119–132.

10. „Страдали припадници Војске Краљевине Југославије са територије уже Србије у заробљеничким логорима“, Историја 20 века, 1/2004, 37–48.

11. „Преглед страдања становништва Војводине у Другом светском рату“, Историја 20. века, 1/2005, 91–110.

12. „Попис „Жртве рата 1941–1945“ из 1964. године као основа за изучавање страдања становништва Југославије: Неки показатељи страдања српског становништва“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, (ур. Јован Мирковић) Београд 2005, 77–85.

13. „Страдање цивила Независне Државе Хрватске у логору Јасеновац“, Токови историје 4/2007, 153–168.

14. „Holocaust in Yugoslavia – An Attempt at Quantification (Methodology, Questions, Problems, Results…)“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Израелско–српска научна размена у проучавању холокауста / Israeli-Serbian academic exchange in Holocaust research, (ur. Jovan Mirković) Beograd 2008, 357–369.

15. „Босна и Херцеговина – нумеричко одређење људских губитака у Другом светском рату“, Годишњак музеја жртава геноцида – тематски број: Прилози истраживања злочина геноцида и ратних злочина, (ур. Јован Мирковић) Београд 2009, 79–156.

Зборници радова

1. „Koncentracijski logor Jasenovac i njegova uloga u uništavanju naroda NDH – izračun mogućeg broja žrtava na temelju djelomično revidiranog popisa iz 1964. godine“, u Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povjesni revizionizam, (ur. Adriana Benčić, Stipe Odak, Danijela Lučić), Jasenovac, 2018, 171–219.

2. „Concentration camp Jasenovac, April – November 1944. What is Dinko Sakic responsible for?“, Jasenovac – Second international conference, Banja Luka 2001, 300–310.

3. „Stvarni gubici Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 5, (ur. Igor Graovac) Zagreb 2002, 481–502.

4. „Stradali pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – Analiza trenutnog stanja prema do sada izvršenoj reviziji“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 6, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2002, 365–382.

5. „Socijalno-ekonomska struktura stradalih pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iz Hrvatske prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 7, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2003, 527–548.

6. „Stvarni gubici Vojvodine prema popisu „Žrtve rata 1941–1945“ iz 1964. godine – pregled stradanja po oblastima i opštinama“, Istina o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, Novi Sad 2004, 113–166.

7. „Stradanje pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Hrvatske u zarobljeničkim logorima“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 8, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2004, 371–386.

8. „Ljudski gubici Vojvodine u Drugom svetskom ratu“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 9, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2005, 489–508.

9. „Stradali pripadnici Vojske kraljevine Jugoslavije“, Srbija (Jugoslavija) 1945–2005, pokreti, ideologije, praksa, (ur. Momčilo Pavlović) Beograd 2006, 51–63.

10. „Jasenovac in the System of the Suffering of the Civilians in the Independed State of Croatia – A Quantitative Analysis (or Numbers Once More Revisited)“, 4th International Conference on Jasenovac, Banja Luka 2007, 69–83.

11. „Pregled stradanja stanovništva Hrvatske u nemačkim koncentracionim logorima van teritorije Jugoslavije“, Dijalog povjesničara/istoričara Srbije i Hrvatske 10/2, (ur. Igor Graovac), Zagreb 2008, 201–221.

12. „Poimenična identifikacija žrtava kao put ka utvrđivanju istine: primer Jasenovca“, Museum as places of reconciliation, International Association of Museums of History, 8th colloquium / Muzeji kao mesta pomirenja, 8. kolokvijum Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja – zbornik radova sa skupa, Beograd 2009, 228–248.

13. „Stradanje stanovništva NDH u logorima – numeričko određenje“, Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj/Jugoslaviji 1941. – 1945., 1945. – 1951., Zagreb 2010, 41–56.

14. „Persecution of Jews in Independent state of Croatia (ISC) – an attempt of quantification“, Holocaust as local History: Past and present of a complex relation, 2011. (na grčkom).

15. „Gubici partizanskog pokreta sa teritorije Srbije u ustanku 1941. godine“, Srbi i rat u Jugoslaviji 1941. godine, Beograd, 2014.

16. „Yugoslav Prisoners in German Concentration Camps in Norway – Some Numerical Indicators“, Yugoslav prisoners in Norway 1942–1945. History and Remembrance, Narvik 21-22. 6. 2011 (u pripremi).

17. „Banija 1941. godine – numeričko određenje civilnih gubitaka sa osvrtom na žrtve opštine Glina“, „Glinski koloquium – Što se uistinu dogodilo u glinskoj srpskopravoslavnoj crkvi između 29/30. srpnja i 4/5. kolovoza 1941. godine? – Svedočanstva i kultura sjećanja“, održanog na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 27. do 30. juna 2012. godine (u pripremi).

Научни скупови и конференције:

1. First International conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 1997.

2. Second International conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 2000.

3. Second International conference „Jasenovac“, Banja Luka 2000.

4. 5. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Herceg Novi 2001.

5. 6. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije Zagreb 2001.

6. 7. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Beograd 2002.

7. Геноцид у 20. веку на простору југословенских земаља, Институт за новију историју Србије и Музеј жртава геноцида, Београд 2003.

8. 8. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Zadar 2003.

9. „Third Inetrnational conference „Recording the names“, Yad Vashem, Jerusalim, Izrael, 2004.

10. „Istina o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini“, Skupština AP Vojvodine i Muzej Vojvodine, Novi Sad 2004.

11. 9. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Vršac 2004.

12. „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005 – ideologije, pokreti, praksa“, Institut za savremenu istoriju, Sombor 2005.

13. 10. Dijalog povjesničara / istoričara Hrvatske i Srbije, Osijek 2005.

14. „Israeli – Serbian academic exchange in Holocaust research”, Yad Vashem, Izrael, Jerusalim, 2006.

15. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research”, Museum and Memorial Working group, Budimpešta (Budapest) 2006.

16. „The state of Holocaust studies in South Eastern Europe: Problems, Obstacles and perspectives - International interdisciplinary conference“, Goethe-institut Srajevo, 2006.

17. Fourth International conference „Jasenovac“, Banja Luka, 2007.

18. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research”, Museum and Memorial Working group, Prag (Prague) 2007.

19. „Holocaust as local History: Past and prsent of a complex relation“, University of Macedonia, Thesaloniki, Greece, 2008.

20. „Museum as places of reconciliation, International Association of Museums of History, 8th colloquium“ / Muzeji kao mesta pomirenja, 8. kolokvijum Međunarodne asocijacije istorijskih muzeja, Beograd 2008.

21. „Task force for international cooperation on Holocaust education, Remembrance and Research“, Museum and Memorial Working group, Beč (Wiena) 2008.

22. „Facing the Past, Searching for the Future“, Institute for Historical Justice and Reconcillation, Budapest, June 10-13, 2009.

23. „Logori, zatvori i prisilni rad u Hrvatskoj (Jugoslaviji) 1941-1945, 1946- 1950.“, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2009.

24. „Nazi reprisals in Europe during World War II“, 3rd Conference of Network of Martyr Cities and Villages in Europe, Banska Bystrica, Slovakia, 21-23 September 2010.

25. „The Fate of European Roma and Sinti during the Holocaust“, Wien, Austria, 20–22. May 2011.

26. „Yugoslav prisoners in camps i Norway 1942–1945. History and remembrance“, Narviq, (Norweige), 21-23. June 2011.

27. „Researching the Ethnic conflict and violence – past, present and future – multidisciplinary approach“, Hugo Valentin Centre, Upsala Universety, Stokholm, 14.–16. november 2011.

28. „Glinski koloquium – Što se uistinu dogodilo u glinskoj srpskopravoslavnoj crkvi između 29/30. srpnja i 4/5. kolovoza 1941. godine? – Svedočanstva i kultura sjećanja“, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 27.–30. jun 2012.

29. „Homogenizing Southeastern Europe – Balkan Wars, Ethnic Cleansing and Postwar Ethnic Engineering since 1912“, Conference and Seminar at the Institute for East European History, Vienna, Austria, 8.–10. November 2012.

30. Seminar for Archivist and Librarians from Serbia, Yad Vashem, Israel, 4.–11. December 2017.

31. Sites of memory and Oblivion. The Present. The Future. Oskar Schindler’s Enamel Factory, 4 Lipowa Street, Screening room, Krakow, 13–15. September 2018.