09-10-2019-003

Вељко Ђурић Мишина

Тешко је упоредити пропагирање било које књиге која је објављена у последњих неколико деценија, од почетка распада Југославије до данашњих дана, као што се то догађа са књигом Гидеона Грајфа Јасеновац Аушвиц Балкана. Исто тако, размере форсирања поменутог историчара у овдашњем медијском систему нема равног у односу на било ког из Србије који се бави истраживањем ратних страдања српског народа.

Преузмите комплетан текст у ПДФ формату >>>

09-10-2019-001

Нова заједничка издања Музеја жртава геноцида, Одбора за Јасеновац Српске православне цркве и Института за српску културу из Никшића представљена су 4. октобра у Клубу црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“. О радовима професора Цетињске богословије др Васиља Јововића „Геноцид у Пиви 1943. године“ и „Злочин у Велици 28. јула 1944. године“ поред аутора говорили су др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида и др Будимир Алексић, директор Института за српску културу и професор Цетињске Богословије.

09-10-2019-002

Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида организовали су у просторијама Српске православне гимназије „Катарина Кантакузина“ у Загребу пети симпосион Полиперспективе. Полазна намера јесте свестрано сагледавање Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату 1941-1945. године и овај пут је била основа за саопштења учесника.

09-09-2019-001

После поздравних речи организатора, епископа пакрачко-славонског Господина Јована и Вељка Ђурића Мишине, говорили су угледни гости: амбасадор Израела у Хрватској Илан Мор и епископ марински и јургински Руске православне цркве Господин Инокентије, потом су говорили др Михаил Шкаровски о односу Руске Заграничне цркве према Холокаусту, Јелена Пузић о раду на представи „Пу спас за све нас“, Стефани Мек Мехон Кеј о свом вишедеценијском искуству рада у Јад Вашему, Предраг Илић о односу католичке штампе према Србима и Јеврејима током 1941. године, Филип Шкиљан о насилном покатоличавању Срба у Ђаковачкој бискупији током 1941. и 1942. године, Стефан Радојковић о књизи Макса Бергхолца „Насиље као генеративна сила“, Иван Јовић о свом раду на документарном филму „Завештање“ и на крају Радмила Несторовић изнела је своја искуства у раду на икони Светог Станислава Насадила.

Боравак у Јасеновцу Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида искористио је да посети локална меморијална обележја.

09-09-2019-002

 

12-09-2019-001

Изложба „Деца у ратовима 1990-1999. године“, после Кикинде, постављена је у Културном центру у Зрењанину. На отварању су говорили Милан Бјелотомић, директор Градске народне библиотеке и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. Пошто су већина присутних били ученици средњих школа, говорници су своја обраћања прилагодили њима држећи се оквира теме изложбе.

12-09-2019-002

 

18-08-2019-001

Корисно је када се у расветљавању великих трагедија из прошлости укључе добрим текстовима дневне новине јер оне имају знатан утицај у формирању културе сећања код читаоца. Лоше је када се, зарад сензационализма објаве неистине и погрешна тумачења одређених догађаја које је чак и некадашња југословенска историографија у приличној мери разјаснила. Повод за ову расправу је текст „Тајни немачки досије: „И нацисти се згражавали над усташким зверствима“ објављен у недељу, 11. августа 2019. у београдском дневнику „Новости“.

Имам довољно искуства у струци и своје место у историографији јер сам убеђен да сам бројним радовима оставио солидне трагове. Нисам завидан нити осећам било какву суревљивост према колегама из Архива Војводине због рекламе коју су добили у медијима. Сматрам да су, пре него што су кренули у јавност, требали да се распитају код појединих историчара и затраже помоћ око публиковања материјала који чувају. Уосталом, својевремено сам их у директном разговору на то и упозорио поменувши своја истраживања у разним фонодовима са архивском грађом сличне провенијенције.

Ова расправа није никаква освета због тога што ме нису послушали. Она је некаква молба и упозорење да не треба излазити у јавност са погрешним тврдњама које уносе још више конфузије у јавности заинересованој за трагичну прошлост.

ПРОЧИТАЈТЕ ТЕКСТ ДЕТАЉНО У ПДФ ФОРМАТУ