18-08-2019-001

Корисно је када се у расветљавању великих трагедија из прошлости укључе добрим текстовима дневне новине јер оне имају знатан утицај у формирању културе сећања код читаоца. Лоше је када се, зарад сензационализма објаве неистине и погрешна тумачења одређених догађаја које је чак и некадашња југословенска историографија у приличној мери разјаснила. Повод за ову расправу је текст „Тајни немачки досије: „И нацисти се згражавали над усташким зверствима“ објављен у недељу, 11. августа 2019. у београдском дневнику „Новости“.

Имам довољно искуства у струци и своје место у историографији јер сам убеђен да сам бројним радовима оставио солидне трагове. Нисам завидан нити осећам било какву суревљивост према колегама из Архива Војводине због рекламе коју су добили у медијима. Сматрам да су, пре него што су кренули у јавност, требали да се распитају код појединих историчара и затраже помоћ око публиковања материјала који чувају. Уосталом, својевремено сам их у директном разговору на то и упозорио поменувши своја истраживања у разним фонодовима са архивском грађом сличне провенијенције.

Ова расправа није никаква освета због тога што ме нису послушали. Она је некаква молба и упозорење да не треба излазити у јавност са погрешним тврдњама које уносе још више конфузије у јавности заинересованој за трагичну прошлост.

ПРОЧИТАЈТЕ ТЕКСТ ДЕТАЉНО У ПДФ ФОРМАТУ

07-08-2019-001

Тачно у подне, када су се огласила црквена звона са Храма Светог Николе у Кикинди, у знак сећања на избегла и прогнана лица из Републике Српске Крајине, у галерији Културног центра у Кикинди отворена је изложба „Српска деца у ратовима 1990–1999.“ у организацији Музеја жртава геноцида из Београда, Српских ратних ветерана Кикинда и Културног центра Кикинда.

07-08-2019-002

У име Музеја жртава геноцида присутним гостима су се обратили историчари Стефан Радојковић и Бојан Арбутина.

Стефан Радојковић је за локалне медије истакао значај институционалног памћења наших страдања и неопходност рада као јединог релевантног у домаћим и светским научним оквирима, Додао је да је изложба „Српска деца у ратовима 1990–1999.“ пример како се на достојан начин сећамо наших невиних жртава из последње деценије двадесетог века.

Бојан Арбутина упознао је присутне посетиоце о раду, активностима, плановима и циљевима Музеја жртава геноцида, захвалио се домаћинима на гостопримљивости и позвао присутне да доведу суграђане на изложбу и тиме одрже живо сећање на наше недужне страдалнике.

Испред Српских ратних ветерана Кикинда присутнима се обратио Владимир Радојчић, док се Миодраг Булајић обратио присутнима испред Градске управе. Отварање изложбе у Кикинди је потврда дугогодишње плодотворне сарадње коју Музеј жртава геноцида негује са Српским ратним ветеранима из Кикинде.

26-07-2019-001

Сарадници Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина и Стефан Радојковић дочекали су историчара др Александра Корба, професора Универзитета Лестер (Велика Британија). Повод за састанак, између осталог, била је и нова књига проф. Корба у издању Оксфорд Универзитета „Увезани геноциди. Масовно насиље у западним деловима Југославије током Другог светског рата“ (Intertwined Genocides. Mass Violence in Western Yugoslavia during the Second World War).

У отвореном разговору домаћини су указали професору Корбу на критике домаће историографије, превасходно др Бошка Бојовића и др Вељка Ђурића Мишине, у вези његовог доктората. Проф. Корб се делимично сагласио са појединим сугестијама, а заузврат је пружио нове увиде у поједине немачке и италијанске изворе (нпр. дневник Едмунда Глеза фон Хорстенауа), као и усташке (докторска теза Младена Лорковића која је обављена у Загребу 1939. године под насловом „Народ и земља Хрвата“).

Током разговора, проблематизован је концепт термина „геноцид“, његова аналитичка примењивост у истраживању историчара, као и његова девалвација у последње две деценије. Проф. Корб је указао на корисност студија Холокауста и њених теоријских оквира везаних за генезу „Коначног решења“ приликом истраживања генезе „решавања српског, ромског и јеврејског питања“ у Независној Држави Хрватској. Резултати његовог истраживања показују да је НДХ била далеко од марионетске државе Трећег Рајха; показивала је завидан ниво независности управо приликом спровођења насиља над цивилним становништвом, посебно српским, јеврејским и ромским.

 

01-08-2019

На позив домаћина из села Велика код Плава у Црној Гори ради присуства обележавању 75-огодишњице злочина који су починили припадници немачких јединица у којима је било и припадника муслиманског и шиптарског становништва са тих простора, у име Музеја жртава геноцида био је Вељко Ђурић Мишина.

01-08-2019-001

Обележавање годишњице злочина започело је литургијом коју су поред малог храма служили епископи будимљанско-никшићки господин Јоаникије и славонско-пакрачки господин Јован и неколико свештеника, а настављено је пригодним програмом са нагласком на подсећање на злочин и потребу сећања на страдале претке.

У оквиру Петровданских свечаности у Рудом, у Свечаној сали Дома културе, отворена је изложба „Белези великих злочина“ Музеја жртава геноцида. Отварању изложбе присуствовали су стручни сарадници Музеја жртава геноцида, историчари Стефан Радојковић и Бојан Арбутина, који су се обратили присутнима говорећи о поставци изложбе и о раду, активностима, циљевима и даљим плановима.

10-07-2019-002

У оквиру изложбе представљена је и књига „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свијетлу њемачких докумената“, историчара Предрага Остојића, која говори о једном сегменту усташких злочина почињених на простору Босне и Херцеговине у периоду од 1941. до 1945. године.

На самоме крају, представници Музеја жртава геноцида уручили су домаћинима многобројна музејска издања као знак захвалности за гостопримство, док је Музеј жртава геноцида удостојен захвалницом општине Рудо и ЈУ ЦКПД „Просвјета“ за учешће на манифестацији Петровданске свечаности, коју је представницима Музеја жртава геноцида уручио Илија Лучић, директор ЈУ ЦКПД „Просвјета“.

10-07-2019-003

Отварањем изложбе у још једном граду Републике Српске наставља се јачање сарадње Музеја жртава геноцида и српских институција културе у Републици Српској, док је добијена захвалница потврда за предани рад Музеја жртава геноцида и обавеза да се са таквим радом настави.

10-07-2019-004