По природи посла, Музеј жртава геноцида представља комплексну институцију јер у себи обједињује музеолошку, архивистичку, научно-истраживачку, информативну, педагошку и још неке делатности.

Једна од важнијих активности представља ревизија спискова ратних жртава 1941–1945. године сачињених током и после пописа ратних жртава 1964/65. године. О томе знатно више могуће је прочитати и на овом сајту, службеном гласилу Музеја жртава геноцида.

Спискове које поседујемо ставили смо на располагање јавности. Добили смо похвале, сугестије, замерке и примедбе. Све их сматрамо добронамерним јер могу да допринесу исправљању погрешних података.

Тако смо својевремено добили писмо од господина Миодрага Гвозденовића из Београда. Он је послао допуну списка жртава са подацима о судбини блиских рођака. Он је, како каже, прегледао наш списак. Током разговора са оцем Богданом (отац Илија и мајка Јока) констатовали су да нису уврштени њихови страдали рођаци. У намери да се тај недостатак исправи, послао нам је попуњене анкетне листиће. Ми смо, као што смо то радили у сличним приликама, унели у постојећу базу података.

Списак у ПДФ формату који је видљив на сајту је готово немогуће променити: он је верзија која је сачињена 1992. године. Када би пожелели да у њега убацимо нове податке, то би значило промену концепције, форме и других детаља. Битно је промена у нашој бази јер је она непрестано у мењању – изменом нетачних података, уписивањем нових података...

Да би показали да нам је свако писмо корисно, у наставку дајемо податке које смо добили од господина Гвозденовића. Желимо да и на тај начин покажемо како Музеј ради, ко су особе које нам помажу у трагању за истином.

Сви страдали су Срби, православне вере и то је био део некакве њихове кривице.

1. Гвозденовић (рођена Бабић, отац Ђујан-Ђуро а мајка Јања) Јока, рођена 1898, општина Врањска, Босанска Крупа, домаћица: страдала 1943. године у збегу у Грмечу, у групи избеглица.

Извор података: Јокин син Богдан видео је њено тело после убиства.

2. Бабић (отац Ђујан-Ђуро, мајка Јања), Миле, рођен 1915 (?), општина Врањска, Босанска Крупа, пре рата радио као службеник у администрацији Врбаске бановина, страдао од својих сабораца партизана у Дрвару 1943. године јер је, наводно, хвалио енглески демократски систем.

Податак о стрељању видети у: Bosansko-krupska opština u ratu i revoluciji, Bosanska Krupa 1969.

3. Гвозденовић (Јован) Миле, рођен 1905 (?), општина Врањска, Босанска Крупа, пре рата пољопривредник, био првоборац у народном устанку, погинуо 1942. године као припадник партизанске јединице.

Податак о страдању видети у: Bosansko-krupska opština u ratu i revoluciji, Bosanska Krupa 1969.

4. Гвозденовић (Божо) Пејо, рођен 1918 (?), општина Врањска, Босанска Крупа, пре рата земљорадник, био првоборац у народном устанку, погинуо 4. новембра 1942. године код Цазина у сукобу партизана, с једне и усташа и Немаца, с друге стране.

Податак о страдању видети у: Bosansko-krupska opština u ratu i revoluciji, Bosanska Krupa 1969.

5. Гвозденовић (Јован) Илија, рођен 1898, општина Врањска, Босанска Крупа, пре рада земљорадник, страдао 28. јула 1941. године после хапшења групе Срба на пијаци у Босанској Крупи, сахрањен у масовној гробници на локацији званој Црно језеро.

Податке о хапшењу дао је син Богдан који је био на пијаци у Босанској Крупи, а о стрељању казао Милош Штрбац, један од преживелих.

Име овог страдалника било је 1973. исписано на спомен-плочи код Црног језера, срушеној 1992. године од припадника Армије Босне и Херцеговине.