sajt img popis

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну... Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом пописа спроведеном у Музеју жртава геноцида у периоду од 1995. до 1998. као и од 2002. до 2008. године.

Полазимо од тога да сви схватамо како коначне чињенице о жртвама никада неће до краја бити утврђене. Сматрамо да оно чиме располажемо треба да представља основу националног вишегодишњег, научноистраживачког и мултидисциплинарног пројекта.

Попис жртава рата од 6. априла 1941. до 15. маја 1945. године обављен од новембра 1964. до априла 1965. године

Савезно извршно веће, како се тада звана влада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, 10. јуна 1964. одлучило је да се начини попис ратних жртава 1941–1945. године. У ту сврху 17. јуна формирана је Савезна пописна комисија док је обрада података поверена Савезном заводу за статистику. Организацију пописа требало је да спроведу републичке комисије.

Према одлуци о попису требало је пописати држављане Југославије страдале „од фашистичког терора“ у периоду од 6. априла 1941. до 15. маја 1945. године.

Према основној методолошкој поставци, требало је пописати:

  • интерниране, затваране, депортоване, одведене на присилан рад или заробљене без обзира на то да ли су убијени, погинули, умрли, нестали или преживели терор;
  • погинуле припаднике југословенске војске у времену од 6. IV до 15. V 1945;
  • погинуле припаднике НОВ и ПОЈ или савезничких војних формација до 15. V 1945. или умрле до 15. V 1946. од последица задобијених у рату;
  • погинула цивилна лица приликом бомбардовања у времену од 6. IV 1941. до 15. V 1945;
  • цивилна лица страдала под ударом директног терора непријатеља (окупатора) и његових сарадника у времену од 6. IV 1941. до 15. V 1945.

За попис је ангажовано више од 25.000 пописивача, док се још око њих 5.000 бавило другим, пратећим пословима.

Попис је спроведен по јединственој методологији током новембра 1964. године. Пошто је у одлуци о попису наглашено да се „класичан попис обиласком свих домаћинстава врши само у већим градовима и на подручјима где је био већи број жртава“, пописивачи у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини ушли су у готово свако домаћинство, док у осталим републикама то није био случај.

Проверавањем материјала установљено је да је било пропуста, па је пописивање продужено до априла 1965. године.

Први званични бројеви обзнањени су 1966. године: пописом су обухваћене укупно 1.107.172 жртве рата – 597.323 смртно страдале и 509.849 преживелих особа.

Савезна комисија оценила је да је попис непотпун, да је њиме обухваћено само 56–59 одсто од процењеног броја страдалих (1.016.000 до 1.066.000), али да резултат пописа представља максимум који се могао постићи. Савезно извршно веће је закључило да попис нема потребан ниво квалитета, то јест да је далеко од прокламованих 1.706.000 жртава, па је стављена забрана на коришћење пописа. Целокупни материјал предат је Архиву Југославије, где се и сада чува.

У марту 1992. године Савезно извршно веће (тада већ крње државе – Савезне Републике Југославије), свесно непроцењиве вредности материјала (без обзира на његову непотпуност и недовољан квалитет), донело је одлуку о престанку забране и наложило да Савезни завод за статистику поменути материјал уреди и обради. Подаци су уношени у рачунар рађен је у марту и априлу 1992. године. Унети су тада подаци о свим погинулим, убијеним, умрлим и несталим жртвама рата чија се имена у попису појављују, односно за које постоји пописни материјал. Тако су формирани база и регистар жртава.

Резултати пописа објављени су у шеснаест књига, од којих је прва фототипско издање интерне публикације Савезног завода за статистику из 1966. године под насловом „Жртве рата 1941–1945. (Резултати пописа)“, са извештајем Савезне комисије као посебним додатком. У осталих 15 књига подаци о жртвама исказани су према територијалном принципу – за републике, општине и насеља. Садржај регистра у потпуности је пренет у рачунар. Нажалост, публикација је објављена у ограниченом броју примерака, само за потребе највиших државних органа и научних институција. По један примерак доступан је јавности у библиотекама Републичког завода за статистику, Архива Југославије и Музеја жртава геноцида.

Закључак

У Музеју жртава геноцида у Београду и даље је могуће пријавити непознате и непописане жртве Другог светског рата – уколико се у вези с њима поседује доказ или постоји живо сећање на њих – и тако допунити извештај о страдању народа с простора некадашње Југославије. Идеја је да се попишу првенствено жртве рата из корпуса српског народа, потом и остали без обзира на њихову националну, религијску, етничку, војну или политичку припадност. Тиме би се број пописаних жртава приближио стварном броју страдалих. На тај начин одужили бисмо се свим страдалницима.

Прилози:

*Напомена: лист се може попунити директним укуцавањем података и послати електронском поштом на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

ПРАТИТЕ НАС!

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook