Готово свака расправа о ратним жртвама, првенствено српског народа, завршава се препирком о броју страдалих у комплексу концентрационих логора Јасеновац. Мало који од учесника тих расправа схвата да је утврђивање ратних жртава вишегодишњи и веома комплексан посао који би требало да ради екипа стручњака из разних научних дисциплина, од архивисте до статистичара.

Проблем утврђивања ратних жртава за комунистичку власт у Југославији, појавио се већ 15. маја 1945. године, мада се, с правом,може говорити да је то започело раније. Државни статистички уред Демократске Федеративне Југославије маја 1945. година штампао је публикацију Демографска статистика – Израчунат број становника Југославије за 1941 и 1945.

У уводу публикације је истакнуто:

„Последњи, општи попис становништва Југославије извршен је 31. марта 1931. године. По томе попису било је у Југославији 13.934.038 становника. Сваке године, међутим, број становника повећавао се али пописи нису вршени често, како због знатних издатака тако и због великог броја људства које у њима учествује. (За попис од 31. III. 1931 било је потребно око 150 хиљада кгр. образаца и 52.163 пописивача поред знатног броја осталог пописног особља које је било ангажовано у банским, среским и општинским пописним одборима). Да би се ипак дошло до броја који би показивао укупно становништво у појединим годинама, у периоду 1931.-1941. тај се број израчунавао. Најпре се то израчунавање вршило геометријском прогресијом без коректуре а на основу стопе прираштаја становни штва забележене пописима од 1921.-1931. године. Доцније је израчунавање геометријском прогресијом кориговано и висином природног прираштаја становништва после 1931. године. Овако су израчунавани бројеви становника за поједине године (и полугођа) у периоду 1931.-1940. за целу државу и поједине бановине, док се по срезовима израчунавање није вршило јер се правилност „закона великог броја“ у малим јединицама не испољава у довољној мери а дејство случајних узрока често доводи до немогућих закључака. Ови прорачуни објављивани су у статистичким годишњацима које је издавaла бивша Општа државна статистика.

„Кад су прилике редовне и прираштај становништва нормалан израчунавање броја становника не претставља велику тешкоћу. Међутим, израчунати број становника Југославије овим начином сада, после четворогодишње окупације, великих ратних губитака и губитака услед ратних недаћа, као и несумњивог опадања природног прираштаја услед изосталог знатног броја нових бракова, немогуће је. Тај циљ немају ни резултати изложени у овој малој публикацији (рубрика за 31-III-1945).

„Број становника једне земље која је прошла кроз ратне недаће као Југославија може се добити само општим пописом становништва. Такав попис извршиће се, свакако, чим то прилике дозволе.

„Ова израчунавања показују колико је Југославија имала становника 31-III-1941, дакле пред сам рат. Бројеве из те рубрике треба сматрати као већ достигнуте, јер испред тога датума стоји период нормалног прираштаја становништва. Последња рубрика, пак показује колико би Југославија имала становника четири године касније, т. ј. 31-III-1945, скоро на завршетку рата, да није претрпела велике ратне губитке. И један и други податак, међутим, корисно ће послужити за израчунавање ратних губитака кад буде извршен нов попис становништва.“

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо.

Напомена: Површина Краљевине Југославије 31. марта 1941. и Демо- кратске Федеративне Југославије 31. марта 1945. године се разликују. Наиме, после рата извршене су мале промене граница, док је, на при- мер према Италији то било знатно јер су Истра и Задар са околином припојена Југославији.

 

Федерална јединица

Број

становника

31. марта 1931.

Процена броја

становника

31. марта 1941.

Процене броја

становника

31. марта 1945.

Словенија

1,144.298

1,243.934

1,283.788

Хрватска

3,360.459

3,709.289

3,848.820

Босна и Херцеговина

2,321.502

2.850.396

3,061.954

Србија

А. Војводина

Б. Косово и Метохија

3,499.194

1,741.108

554.667

4,008.112

1,817.366

660.267

4,211.679

1,847.869

702.507

Црна Гора

363.464

425.964

450.964

Македонија

949.346

1,124.036

1,193.912

Југославија

13,934.038

15,839.364

16,601.493

 


 

Вељко Ђурић Мишина

13 09 2018a

Музеј жртава геноцида је институција од посебног националног значаја. Све активности су транспарентне што омогућава да сваки знатижељник може да види наш учинак. И да каже шта мисли о нашим издањима, трибинама, документарним филмовима!

Смета нам непримерено оговарање, површна и неутемељена критика, изнад свега подметање и лажи без покрића.

Текст који следи је реакција на један готово безвредан текст из Загреба који су пренели неколико интернет портала у Београду не улазећи у суштину нити да запитају другу страну о чему се ради.

Наивност неколицине уредника интернет портала која се претвара у превару

У прошлим временима новинари су познавали норме у састављању извештаја о одређеном догађају коме су присуствовали. Данашњи извештачи немају никакве границе, нису ни обавезни да присуствују збивањима али им подметања и измишљања добро дођу како би њихов извештај био гледан, слушан или читан.

На нашој, српској страни приметно је радовање негативним и лажним вестима које долазе с хрватске стране, нарочито ако су уперене против одређених личности (о којима у овој средини постоје одређени мрзовољни набоји без покрића).

Београдски     портали, (Борба за веру, Стање ствари) пренели су са беззначајног хрватског портала Dnevno.hr текст Марина Влаховића „Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu?“ објављеног „11. rujna 2018. u 19,34“! Не спорим право уредницима поменутих портала да преносе туђе текстове. Спорим им преношење лажи и подвале! Спочитавам им потребу да ради разјашњења одређеног важног догађаја упитају другу страну!

Елем, Одбор за Јасеновац Светог архијерејског Сабора Српске прав православне цркве, чији је председник епископ пакрачко-славонски Јован, и Музеј жртава геноцида, кога ја представљам као директор, већ четири године заредом организујемо конференцију под насловом „Новомученици: Полиперспективе“. Прва је била у Меморијалном комплексу „Доња градина“ наредне три у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу.

Овогодишњи скуп је уприличен у петак 7. септембра! Ово наглашавам јер је поменути Влаховић устврдио да је то било „u ponedjeljak 10. rujna“!!! Значи, прва лаж! Епископ Јован није био у јединицама Југословенске народне армије 1991-1995. године на територијама Хрватске! Значи, друга лаж!

На конференцији ниједан од говорника није помињао бројеве страдалника у Јасеновцу, а то се може уверити и гледањем видео записа конференције који се налази у Музеју жртава геноцида! Значи, трећа лаж!

На конференцији није био др Драган Цветковић из Музеја жртава геноцида! Значи, четврта лаж!

Историчар Драган Давидовић је директор Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске а не Републике Србије! Значи, пета лаж!

Влаховић тврди да је најављен дугогодишњи заједнички пројекат „Енциклопедија геноцида над Србима, Жидовима и Ромима у НДХ“. То је шеста лаж!

Највећа подметачина поменутог Влаховића представља следеће тврдња: „Ovaj skup koji okuplja znanstvenike, predstavnike Srpske pravoslavne crkve, Vlade republike Srbije, kao i političke lider srpske manjine u Hrvatskoj, predstavlja pokušaj revizije vlastitih mitova o broju ubijenih Srba za vrijeme NDH. Nakon što su desetljećima svjesno širili mit o milijuna ubijenih Srba u NDH, svi najvažniji faktori velikosrpske propagande od Vlade Republike Srbije, Srpske pravoslavne crkve, pa sve do povjesničara i znanstvenika, odjednom, bez ikakve isprike, tvrde da se radi o ukupno 325.000 ubijenih Srba tijekom Drugog svjetskog rata.“

Влаховић избегава да каже да су сви концентрациони логори у Независној Држави Хрватској били под управом Усташке надзорне службе, а да Немци нису имали никакве ингеренције над њима. Истовремено, свесно подмеће кад тврди да су у Београду постојала четири концентрациона логора јер не помиње да су они били под управом немачког Гестапоа, а у којима србијанска власт није имала никакве битне ингеренције.

Можемо и даље с набрајањем Влаховићевих лажи и подметачина... Али, чему то? Можда да приволим уреднике српских портала да прочитају текст који ће пренети и да дају кратак отклон од лажи и подметачина? Не!

Влаховић је свесно прећутао нешто што је битно а било је изречено на конференцији. Ради се, наиме, о три велика пројекта. Као директор и главни и одговорни уредни свих издања Музеја жртава геноцида говорио сам и образлагао с мноштвом чињеница издавачки план који ће се остварити кроз сарадњу Архива Српске православне цркве, Одбора за Јасеновац и Музеја жртава геноцида.

Први је критичко издање четири меморандума Светог архијерејског синода Српске православне цркве упућених 1941. и 1942. године представницима немачких војно-окупационих власти у Србији ради заштите српског народа од страдања у Независној Држави Хрватској. После уводне студије о неприликама у Независној Држави Хрватској у првој години њеног постојања, следе меморандуми. Текст ће бити на српском, немачком и енглеском језику.

Други пројекат је објављивање исповести др Крунослава Драгановића које је он писао после доласка у Југославију 1967. године. После навођења основних биографских чињеница, поменуо сам основне теме из рукописа. Нагласио сам да је део Драгановићевих рукописа већ објављен у Загребу али и нагласио да сам дошао до преписа непознатих његових дневничких белешки са посебним освртом на одређене личности политичког живота међу Хрватима од 1918. до 1965. године. Нисам помињао односе између припадника усташког покрета, нити о богатству, међусобним обрачунима...

Трећи пројекат има радни наслов „Енциклопедија геноцида у Независној Држави Хрватској“, планиран је као вишегодишњи посао који би требало да обави неколико десетина историчара, правника, статистичара, демографа, економиста, историчара књижевности, историчара уметности... После моје кратке најаве пројекта, о детаљима је знатно више говорио Драган Давидовић.

Независна Држава Хрватска је (као и Немачки Рајх) усвојила више расних закона уперених против Јевреја и Рома. Јеврејска и ромска заједница бројале су знатно мање припадника у односу на Србе, којих је по немачким проценама било око 1.850.000 односно око 30% од укупног броја житеља Независне Државе Хрватске. Тај број значио је да расни закони нису могли бити примењени на њих. Стога се усташка власт окренула другим мерама које се могу оквалификовати као геноцид. Геноцид је вршен од првог до последњег дана постојања те државе, и на сваком делу њене територије.

Енциклопедија геноцида у Независној Држави Хрватској представља капиталан пројекат који треба да започне формирањем централне редакције. Потом треба формирате мање редакције које ће се бавити уским темама: законодавство, односно правосуђе без правде (обзнањивање бројних наредби, законских уредби и закона), пропаганда (новине, часописи, књиге, зборови, плакати, радио станице), злочини (појединачни, хрупни и масовни), логорисање и затварање, протеривање из Независне Државе Хрватске и интерно пресељење, присилан рад, економско уништење, однарођавање (забрана националног имена, језика, писма, уништење писаћих машина, растурање штампарија, уништавање библиотека и књига српских аутора, преименовање имена насеља, улица, тргова, институција, уништавање споменика, промена наставних програма у образовном систему...), уништење Српске православне цркве (насилно римокатоличење, пљачка и уништавање имовине, покретног и непокретног историјског блага, протеривање и убиства свештенослужитеља, насилно стварање Хрватске православне цркве...).

Енциклопедија треба да садржи одреднице о извршиоцима, формама и начину извршења тоталног геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и свим оним који су били противници усташе власти и такве Независне Државе Хрватске.

Енциклопедија треба да укаже на чињеницу да су сви припадници српског народа (од некрштеног детета у колевци до стараца) у Независној Држави Хрватској били обухваћени бар једном од наведених геноцидних мера.

И на крају, енциклопедија треба да, на једној страни, покаже да се не може говорити о геноцидности целог хрватског народа, мада се може говорити о стварању геноцидног расположења у једном делу тог народа. Истовремено, на другој страни, може се говорити и тврдити да су Срби, Јевреји и Роми били на удару геноцидних мера и да су доживели геноцид од ког се никада неће опоравити.

ПС: Желим да упитам уреднике портала у Београду: Зашто наседате на подметачине у једном тексту на хрватском порталу и докле ћете да потцењујете пројекте институција Српске православне цркве и Музеја жртава геноцида?

 

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook