28-04-2019

Свесни смо да је једна од најболнијих тема у историји српског страдања затирање спроведено као државни злочин у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године, да је трагедија у систему концентрационог логора Јасеновац рана непреболна. Свесни смо да то није на прави начин ни објашњено нити истражено.

Познато је да Музеј геноцида, мада институција од националног значаја, нема услове као што их има Јад Вашем у Јерусалим. Стога су наши резултати веома скромни али показују да су остварени на научноистраживачким правилима.

Кад је реч о Јасеновцу, одрадили смо један мали пројекат: договорили смо са историчарем Душаном Никодијевићем, радником Народне библиотеке Србије, да прегледа сва сведочења некадашњих јасеновачких логораша о збивањима у том логору и сабере све њихове речи о злочинима извршеним у време када су они тамо били заточени. Циљ нам је био да се сагледа шта су заточеници видели и забележили. Сматрали смо да је то само један од сијасет каменчића у склапању мозаика о јасеновачком злочину.

С обзиром на то да је договорени пројекат завршен, резултате колеге Никодијевића пружамо на увид заинтересованим читаоцима.

Планирамо да у недељи Јасеновачких мученика, око 13. септембра 2019. објавимо радове у форми књиге.

Подсећамо да смо већ раније на овом сајту објавили делове његових ранијих истраживања. Овом приликом дајемо најновије истраживање:

  • 1. „Прилог утврђивању броја жртава у концентрационом логору Јасеновац 1941. године“, Годишњак за истраживање геноцида, 8, Београд–Крагујевац, 2016, стр. 169–213.
  • 2. „Бројеви жртава у концентрационом логору Јасеновац 1942. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 9, Београд–Крагујевац, 2017, стр. 95–117.
  • 3. „Бројеви жртава у концентрационом логору Стара Градишка 1942. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 10, Београд–Крагујевац, 2018, стр. 127–155.
  • 4. „Бројеви жртава у систему концентрационог логора Јасеновац 1943–1945. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 11/1, Београд–Крагујевац, 2019, стр. 137

Преузмите PDF формат

 

prigrevicka-spomen-knjigaВећ годинама Музеј жртава геноцида 22. априла представља своја издања и друга која су производ сарадње са сродним институцијама а потом најављује издавачки програм за наредну годину. Ове године објавили смо у сарадњи са Народном библиотеком „Миодраг Борисављевић“у Апатину Пригревичку спомен-књигу. Оригинална верзија је настала 1967. године и чува се у Спомен-библиотеци у селу Пригревица. То је, у ствари, лепим ћириличним словима на специјалном папиру исписан списак Срба са биографским подацима, пореклом са територија Лике, са Баније и Кордуна а страдалих 1941-1945. године, чији су рођаци 1947. колонизовани у Пригревицу. Идеја о објављивању потекла је од директорке Библиотеке госпође Бранке Вејин, фотографисање је обављено у Народној библиотеци Србије.

Представљање књиге обављено је у свечаној сали Библиотеке у Пригревици, говорили су домаћица Бранка Вејин а у име Музеја Вељко Ђурић Мишина, Лука Мркобрада и Бојан Арбутина.

Посетиоци  су били упознати и са најновијим Годишњаком за истраживање геноцида, који је изашао поводом 22. априла, Дана пробоја јасеновачких логораша 1945. године.

С обзиром на то да су приликом припреме за штампање уочени извесни недостаци и грешке, Музеј је задужио историчара Луку Мркобраду да уради компаративну анализу свих познатих података који се односе на жртве одређених насеља у Лици, на Банији и Кордуну. Његови резултати биће представљени 21. октобра, такође у Пригревици.

Домаћин скупа Бранка Вејин и њени сарадници у Пригревици организовали су одличан скуп и указали гостопримство делегацији Музеја жртава геноцида, у којој су били присутни и Стефан Радојковић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида и Ненад Антонијевић.

baner prezentacija

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

centar-za-istrazivanjebanjaluka

Facebook