Сећање на српску децу страдалу у Независној Држави Хрватској негује се на неколико начина. Један је одлазак чланова Удружења логораша Независне Државе Хрватске „Јасеновац“ из Београда, некадашњих заточеника система концентрационих логора. И овом приликом, уз двадесетак старина, Музеј жртава геноцида имао је свог изасланика, био је то Стефан Радојковић, стручни сарадник.

08 10 2018 002

Скуп је одржан на дечијем гробљу, које је добило назив Парк Диане Будисављевић, започео је парастосом који је служио епископ пакрачко-славонски господин Јован уз саслужење двојице свештеника и једног ђакона. Боравак у Сиску окончан је обиласком места страдања 1942. године.

08 10 2018 001

Вељко Ђурић Мишина

06 10 2018

Када је приводио крају рукопис „Билогора и Грубишно Поље 1941–1991“ затражио је од познаника да му препоруче неког историчара који би му прегледао текст. И тако смо се упознали. После сугестија написао сам и рецензију и говорио на представљању књиге.

Повремено сам га обилазио у Дому пензионера на Бежанијској коси, одлазили у ресторан „Џакарту“ код Студентског града...

У бројним разговорима највише времена смо посветили новијој српској историји. Крајем августа 2016. године, свестан погоршаног здравственог стања рекао је да би своју библиотеку и сав материјал који је везан за рукопис друге књиге предао Музеју жртава геноцида.

Наш последњи сусрет био је у недељу 25. септембра, око ручка. На растанку дао ми је нешто књига и три одштампана текста („Билогорски црни рубац“, „Послије двадесет година“ и „Нешто о деведесетим по сјећању до 15. августа 1991. и поглед са дистанце 2012. године“). Том приликом смо уговорили да ћемо се о свему договорити када код њега у посету дође кћерка Тања јер је с њом већ разговарао о поклону.

Милан је отишао на начин како одлазе праведници. Кћерка Тања му је испоштовала жељу о сахрани. Испратили су га бројни Грубишнопољци, пријатељи и познаници.

Поклоњена библиотека броји 165 разних наслова, добили смо двадесетак личних докумената, преузета архивска грађа је подељена у неколико целина. Нешто мало документарне грађе у рукопису остало је у рачунару који је покојник знатно раније предао удружењу „Јадовно“.

Припрема рукописа „Билогорски црни рубац“ је при крају и биће штампан под знаком Музеја жртава геноцида и представљен јавности. И на тај начин биће испуњена још једна од жеља покојног Милана Басташића. Као и доказ да га се сећамо с искреним поштовањем.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook