05 08 2018 001

НВО Српски ратни ветерани Кикинда и Музеј жртава геноцида већ годинама обележавају годишњицу велике трагедије 5. августа 1995. године када је нестала Република Српска Крајина а народ изгнан са својих вековних огњишта.

Ове године, благодарношћу Културног центра у Кикинди, постављена је изложба акварела Здравка Здраве Мирчете, угледног уметника из Крајине, једног од утемељивача манастирских уметничких братстава.

Слике су успомене на његова ходочашћа до бројних српских манастира од Крке код Далматинског Косова до Грачанице на Косову и Метохији.

05 08 2018 002


Други светски рат у Краљевини Југославији 1941–1945, нарочито геноцид у Независној Држави Хрватској, и грађански ратови 1991–1995. године који су растурили СФР Југославију, започети сецесијом најпре Словеније, потом Хрватске и Босне и Херцеговине, обележени су бројним страдањима. За оба периода карактеристично је да биографски подаци жртава ратних страдања нису до краја сабрани па се, с времена на време, јаве у различитим формама потомци с молбом да проверимо да ли њихових предака има у базама података и, ако их нема, да их унесемо и на тај начин заједно испуњавамо дуг према њима.

Својевремено нам је Драгољуб (Обрен) Пантић из Београда, Шајкашка 21, доставио извесне чињенице које ћемо уврстити у наше базе података. Ради се о следећим изменама и допунама:

А. Страдали у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992–1995. године

1. Танацковић Влатко, професор математике, Сарајево, настрадао на Маркалама 1992;

2. Танацковић Стеван, професор математике и директор Пете гимназије, Сарајево, настрадао од снајперисте.

Напомена: Влатко и Стеван били су браћа.

Истраживањем ратних жртава у Босни и Херцеговини 1992–1995. године баве се појединци и институције на све три стране учеснице у грађанском рату. Готово сва сазнања могу се пронаћи на интернету. То се односи и на текстове који су послужили као основа за поређење у трагању за истином о рођацима Драгољуба Пантића.

На хрватској страни није објављено много података о жртвама међу Хрватима.

На муслиманској / бошњачкој страни највише података сакупио је Мирсад Токача и објавио као зборник под насловом Bosanska knjiga mrtvih, Sarajevo oktobar 2012. У тој књизи, на страни 683, наведени су персонални подаци о браћи Влатку и Стевану Танацковићу, додуше без навођења од кога су страдали.

На српској страни познати су текстови Центра за истраживања злочина над српским народом и Миливоја Иванишевића, директора поменуте НВО.

У тексту поменутог центра „Књига мртвих Срба Сарајева пострадалих 1992–1995, на страни 84 под редним бројем 4867 наведено је само презиме и име (Танасковић Влатко) док је под редним бројем 4871 наведено за Танацковић Стевана наведено име оца (Јован) и године рођења и смрти (1932–1992).

Миливоје Иванишевић је објавио текст „Српске жртве и српска стратишта Сарајева. Привремени списак жртава Сарајева“. На страни 117 наведен је као жртва само Танасковић (Јована) Стеван 1932–1992! И ништа више.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањој Луци, као што само име говори, требало би да своја истраживања стави јавности на увид. У овом случају реч је о базама података са подацима о браћи Танасковић. Како на интернет порталу ове институције тога нема, преостаје нам да истраживања наставимо и окончамо на други начин. А онда, подразумева се, та сазнања ставимо на увид јавности.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook