koriceпреузмите ПДФИздавачки програм Музеј жртава геноцида остварује се у оквирима основних делатности које су садржане у закону о његовом оснивању. Сматрајући да се објављивањем архивске грађе доприноси расветљавању одређених непознаница у тумачењу појединих историјских личности догађаја, ових дана објавили смо зборник извештаја Владете Н. Милићевића, службеника Министарства унутрашњих послова. Милићевић је извесно време био у структурама обезбеђењакраља Александра Карађорђевића а касније, у периоду од 1934. до 1941. године, задужен за праћење хрватске усташке емиграције у Италији. Део његових извештаја о усташама чувају се у Архиву Југославије, фондови Министарство унутрашњих послова и Милана Стојадиновића, а онај део који је предао комунистичким властима после повратка у Југославију највероватније се чува у фондовима Безбедоносно-информнативне агенције, наследнице некадашње Службе државне безбедности, југословенске и србијанске.

Приређивачи др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, и др Радован Пилиповић, директор Архива Српска православне цркве, издвојили су доступних 12 извештаја од којих је само један (последњи) објављен.

Вељко Ђурић Мишина

О броју Срба у Независној Држави Хрватској априла 1941. године

29 06 2018

Добро је познато да због ратних прилика у Европи Краљевина Југославија 1941. није вршила попис становништва.

Не постоје тачни подаци колико је Независна Држава Хрватска априла 1941. године имала становника. Постоје само процене: немачке о 6,275.000, и хрватске о 6,663.157 становника. Наизглед, разлике су занемарљиве. Међутим, када се погледа национална припадност становништва, ствар је сасвим другачија: Хрвата је знатно мање по немачким него по хрватским проценама! Исто тако драстично се разликују процене o броју Срба.

Према проценама Петра Пекића, урађеним за потребе Министарства унутрашњих послова, у Независној Држави Хрватској било је 6,663.157 становника од чега 4,868.831 Хрват (укључујући муслимане) и 1,250.000 Срба – Petar Pekić, Postanak Nezavisne Države Hrvatske, Zagreb 1942, str. 133 (наведено према: Fikreta Jelić Butić, Ustaše i NDH, Zagreb 1977, str. 106).

Према проценама службеника немачког Министарства спољних послова на основу елабората обавештајних официра, Срба је било око 1,925.000 Срба – Slobodan D. Milošević, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1945, Beograd 1985, str. 134; Fikreta Jelić Butić, Ustaše i NDH, Zagreb, 1977, str. 106). Тај податак, међутим, немачки историчари нису прихватили – Ладислаус Хори, Мартин Бросцат, Усташка држава Хрватска 1941–1945, Београд, 1994, стр. 103.

Званични хрватски статистичар Звонимир Дугачки сматрао је да је априла 1941, од укупног броја становника Независне Државе Хрватске могло бити око 33% или 1,847.000 православних Срба (Hrvatski narod, 19. 5. 1941). Тај податак преписивали су каснијих година готово сви хрватски емигранти у својим текстовима – Jere Jareb, Pola stoljeća hrvatske povijesti, Buenos Aires, 1960, str. 87-88.

И подаци који су објављивани у Патријаршији Српске православне цркве о броју православних Срба на били су различити. Тако је, на пример, по прорачунима комисије Синода, априла 1941. у осам епархија било 2,403.998 православних Срба – Гласник Српске Православне Цркве, 4/1946, 53. Међутим, у Меморандуму Светог Архијерејског Синода од 15. јануара 1942. предатом генералу Хајнриху Данкелману, војноуправном команданту Србије, писало је да је толико православних Срба било према државном попису из 1931. године – Војни архив, Недићева архива, 1-2/3. У Патријаршији је израчуната још једна процена за април 1941: у Независној Држави Хрватској живело је 3,284.500 Хрвата (или 46,59%) и 2.294.316 Срба (или 32,54%) – Архив Синода, Фасцикла „Прогони Срба у Бановини Хрватској 1939–1941“.

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook