8 maj 2017

Напомена: Мада није уобичајено да се на интернет презентацију једне установе као што је Музеј жртава геноцида постављају разни дописи који стижу на нашу адресу, у овом случају правимо изузетак. Ради се о захвалности ћерке покојног др Милана Басташића, пуковника у пензији, некадашњег заточеника концентрационог логора Јасеновац. После читање писма схватићете зашто смо га објавили.

Поштовани господине Ђурићу,

Прошло је седам месеци од смрти мога драгог оца, др Милана Басташића, који Вас је много поштовао не само као пријатеља него и као великог познаваоца историје, посебно о времену Независне Државе Хрватске.

Лично ме је много потресла смрт драгог тате, када се изгуби отац, увек је прерано, без обзира колико година имамо. Од почетка прошле године па до његове смрти почетком октобра 2016, много времена сам проводила са њиме и разговарала о многим стварима, о којима је желео да разговара пре него оде у Божји дом.

Посебно је са много поштовања говорио о Вама и тада изразио жељу да на његовом посљедњем испраћају у Београду, управо Ви прочитате детаље из његове биографије и први се опростите с њим. Због Вашег пожртвовног и стручног рада на истраживању жртава геноцида, посебно из времена Независне Државе Хрватске, рекао ми је да је одлучио да Вас замоли да прегледате рукопис друге књиге под називом „Билогорски црни рубац“, исти припремите за објављивање и да књига буде штампана под знаком Музеја жртава геноцида а да приходи из продаје те књиге буду употребљени за даља истраживања. Као знак захвалности, одлучио је и да поклони Музеју жртава геноцида све књиге из своје личне библиотеке, које се односе на страдања људи.

Не могу Вам описати које је олакшање тата осетио када сте прихватили његове предлоге, да прегледате и припремите материјал за издавање друге књиге и да прочитате његову биографију на испраћају.

Обрадовао се када сте му рекли да ћете пописати све дониране књиге као посебан фонд и омогућити заинтересованим да их користе као и да се упознају са биографским подацима поклонодавцу.

Вама је добро познато да је мој покојни отац имао велике проблеме са видом те да је употребљавајући лупу читао различите писане материјале и сам писао са два прста на рачунару како би припремио материјал за другу књигу. И из тога разлога сав његов материјал има посебну вредност. Ја сам му поправљала неке од грешака и штампала написане материјале са већим словима него што је то уобичајено, како би могао да чита без лупе. Надао се да ће написати још неке додатне материјале, но, његово срце није издржало.

Поштовани господине Ђурићу, дозволите ми овом приликом да Вам се захвалим за све шта сте чинили за мога драгог оца док је био жив и за све шта чините како би испунили његове задње жеље, упућене Вама.

Од срца Вам хвала и да сте на отварању изложбе „Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште“, дана 21. априла 2017, у оквиру различитих догађања поводом Дана Музеја жртава геноцида, који носи датум пробоја последњих заточеника концентрационог логора Јасеновац, споменули мог драгог оца и позвали ме да прочитам део из материјала за његову другу књигу, чију издају припрема Музеј жртава геноцида.

Ви сте били међу задњим особама са којима се мој драги тата опростио пре него је напустио живот на земљи. То му је много значило.

Извињавам се, јер Вам се још пре нисам захвалила за све то, но моја туга за татом је била превелика и још ју носим у срцу. Као шта знате, татина је посљедња воља била, да искључиво ја, као његова кћерка, преузмем његово тело, организујем испраћај и кремацију у Београду и полагање урне у породичну гробницу у Грубишном Пољу, уз присутност свештеника из Грубишног Поља. Срећна сам да сам успела испоштовати све његове жеље, а посебно сам захвална Његовом Високопреосвештенству, Митрополиту др Порфирију да је разумео татину посљедњу вољу да његово тело буде кремирано и дозволио да свештеник из Грубишног Поља, обави опело над урном са његових пепелом пре полагања у породичну гробницу. Из тога разлога сам и 40 дневни и шестомесечни парастос организовала у Грубишном Пољу.

Овом приликом Вам се захваљујем и за све речи подршке која ми је тада била потребна. Тата је очито добро знао зашто ми је саветовао, да се у случају његове смрти, прво обратим Вама.

Са поштовањем,

Тања Мехле, кћерка покојног др. Милана Басташића

ПРАТИТЕ НАС!

joomla social media module

Спољне везе

Spoljne_Veze  

Facebook