18 06 2018

Тешко је сабрати какве су биле реакције код читалачке публике на досадашња издања Музеја жртава геноцида. Познато је да је највише интересовања изазвао рад др Ђуре Затезала Јадовно. Комплекс усташких логора 1941., 1-2, Музеј жртава геноцида, Београд 2007.

Бројност публике на представљању нових издања говори да њихов садржај доприноси разјашњењу догађаја који су у средишту теме.

Мада није било много стручних приказа нових издања то не значи да се нема шта замерити. Пример који указује да је корисно чути, поред похвала, и одређене аргументоване замерке је текст др Зора Јањетовића објављен у часопису Токови историје Института за новију историју Србије, бр. 1 за 2018, стр. 227–231. преузтмите овде у PDF формату

Проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида

11 06 2018 001

Добро знамо да је Јасеновачка трагедија један од стубова новије српске историје. Познато нам је и шта све долази са друге, хрватске стране. Видели смо ко све гостује на Хрватској радио телевизији и прича о Јасеновцу. Тим поводом прочитали смо шта о тој емисији, и сличним на другим програмима у Хрватској, мисле у Спомен подручју „Јасеновац“.

Да има нешто ново у том меморијалном комплексу дало се наслутити у интервјуу са Ивом Пејаковићем, директором Спомен подручја, који је објављен у загребачко-српском недељнику Novosti  5. маја 2018, под насловом „Lažu da je Jasenovac radio nakon 1945.“.

У прилог новога иде и још један интервју, овај пут са Андрианом Бенчић, радницом поменуте установе, и једне од уредника зборника Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povijesni revizionizam. Интервју је објављен такође у поменутом недељнику 4. јуна 2018. под насловом „Negatore Jasenovca treba kazniti“.

Корисно је за историјску науку да се јављају професионалци у једном занату. Та јављања и, на пример, изнети подаци о жртвама изазивају код одређених људи првенствено негирање а потом одбојност сваке расправе под изговором да је све већ утврђено!

Сматрамо да је расправа, у којој су чињенице засноване на релевантним подацима, корисна за приближавање истини о броју жртава. У том контексту преносимо и поменути интервју са Андрианом Бенчић. Преношење комплетног интервјуа никако не значи да се у потпуности слажемо са њеним тврдњама. Примера ради, она се не слаже са подацима које је одавно изнео радник Музеја жртава геноцида а односе се на процењени број жртава у концлогору Јасеновац. Слажемо се, на пример, да постоје различите процене, али се не слажемо да су постојали некакви „службени бројеви српске хисториографије“. Претпостављајући да она мисли на процену о 600 до 700.000 жртава, морамо истакнути да је та процена дошла од припадника хрватске Републичке комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника из 1945. године.

Посебно нам је драго да из њених уста чујемо, на пример, и следеће: „Riječ je o najsramotnijem dijelu naše prošlosti, a usprkos tome što se uz holokaust nad Židovima i dva genocida, nad Srbima i Romima, zasigurno vodio i vrlo složen građanski rat.“

Ове речи оправдавају инаш наслов текста!   

Priopćenje Javne ustanove Spomen područja Jasenovac povodom gostovanja Igora Vukića u emisiji „Dobar dan, Hrvatska“ Hrvatske radiotelevizije

07 06 2018

Javna ustanova Spomen područje Jasenovac ovim putem osuđuje i izražava zabrinutost zbog izjava i teza koje su u emisiji „Dobar dan, Hrvatska“ emitiranoj 30. svibnja 2018. godine izrekli gost Igor Vukić te voditelji emisije Marina Medved Pulić i Frano Ridjan. Hrvatska radiotelevizija, odnosno uredništvo emisije „Dobar dan, Hrvatska“ je pozivom u emisiju Vukiću dala platformu da iznese svoje stavove kojima je negirao zločine počinjene u ustaškom koncentracijskom logoru Jasenovac. Gledatelji su imali priliku čuti Vukićeve teze o „Jasenovcu kao radnom logoru tj. zatvoru, koji je bio mjesto gdje su zatvoreni aktivni protivnici države te dio Židova koji su bili izuzeti od deportacija u Njemačku“ dok je ustaškog poglavnika Antu Pavelića okarakterizirao kao najzaslužniju osobu za spašavanje ljudi iz logora.

S druge strane, tijekom 15-minutnog gostovanja Vukića, gledatelji nisu bili ni jednom u mogućnosti čuti pojmove kao što su zločin, rasni zakoni, holokaust ili prisilni rad. Voditelji emisije se u ni jednom trenutku nisu ogradili od stavova gosta, već su konstatirali kako je pravo zadovoljstvo slušati s kakvim žarom govori gost emisije te su pozvali gledatelje da kupe i pročitaju knjigu koju je gost u emisiji promovirao. Time su pokazali nedostatak profesionalizma, suosjećanja prema žrtvama te općenito nedostatak znanja o temi o kojoj je bila riječ.

Ovim putem još jednom podsjećamo da je koncentracijski logor Jasenovac bio najveći logor na teritoriju Nezavisne Države Hrvatske te je imao više funkcija od kojih posebno treba istaknuti da je bio mjesto masovnih likvidacija Srba, Roma i Židova te političkih protivnika koji se nisu slagali s politikom i rasnom ideologijom ustaškog pokreta.

U Republici Hrvatskoj postoji trud institucija i pojedinaca koji rade na obrazovanju mladih o holokaustu i zločinima protiv čovječnosti. No činjenicu da je osoba koja negira zločine dobila prostor u programu javne televizije gdje je predstavljena kao autoritet za proučavanje teme koncentracijskog logora Jasenovac, smatramo iznimno zabrinjavajućom i problematičnom. A prvi korak ka rješavanju nekog problema je priznati da problem postoji.

Jasenovac, 1. lipnja 2018.

Javna ustanova Spomen područje Jasenovac

www.jusp-jasenovac.hr

07 06 2018 002

Музеј жртава геноцида објавио је рукопис Богића Красића под насловом „Ужички округ 1944. године“. Прво представљање обављено је у Београду 20. априла, у дану сећања на 22. април 1945. године, на бекство последњих заточеника концентрационог логора Јасеновац.

Друго представљање уприличено је 6. јуна у 18 часова у згради Скупштине општине Ужице, која је и новчано помогла објављивање поменуте књиге.

На представљању су говорили проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, др Милутин Живковић и аутор, Богић Красић, некадашњи радник Народног музеја у Ужицу.

021Birkenau

Према раније утврђеном студијском програму посета меморијалним центрима, радници Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, Јасмина Димитријевић, Ненад Антонијевић и Гордана Шеатовић, стручни сарадник Бојан Арбутина и специјални гост мр Владана Лилић са Универзитета „Унион-Никола Тесла“ из Београда (с којим сваке године 27. јануара организујемо пригодну конференцију о геноциду) посетили су у Пољској Аушвиц и Краков, и у Мађарској Будимпешту. На студијском путу прошли смо у Чешкој Брно, у Словачкој Братиславу, у Аустрији Беч и у Мађарској Сент Андреју.

На пут смо кренули у недељу 13. маја у 10 часова и у прво одредиште Краков стигли истога дана око 23 часа.

01Ulaz u Ausvic

У понедељак смо посетили комплекс Концентрационог логора Аушвиц. Како је наш долазак био најављен, дочекала нас је госпођа Дорота Жак. Она нас је, као искусна професионална водитељка, провела кроз меморијални комплекс. На крају дружења, после захвалности на гостопримству, уручили смо је пригодан поклон.

Сутрадан, 15. маја, посетили смо такозвану Јеврејску четврт у Кракову. Како је и тај део програма био најављен, дочекала нас је Anna Makowka-Kwapisiewicz из локалног Јеврејског удружења. Она нам је говорила о историјату јеврејске заједнице и судбини њених припадника у Другом светском рату и провела нас кроз знаменитости. Интересовала се о нашем Музеју и сазнала о плановима меморијализације Старог сајмишта то јест места некадашњег Концентрационог логора Земун, који је био под немачком управом а на територији Независне Државе Хрватске, савезнице држава Тројног пакта.

Потом смо посетили Музеј града Кракова, који је смештен у некадашњој фабрици Оскара Шиндлера. Дочекала нас је Моника Беднарек, менаџерка за односе са јавношћу. У пријатељском разговору чули смо занимљивости из историје тог меморијала, о структури, посетама и финансијама, на крају смо добили позиве за учешће на предстојећим стручним скуповима и на растанку нам је уручен пригодан поклон.

На путу ка другом меморијалном центру у Будимпешти извесно време провели смо у Брну, Братислави, Бечу и Сент Андреји, знаменитом градићу који је значајан и за српску историју.

У Будимпешти смо разгледали сталну поставку Музеја Холокауста, у згради која је наменски направљена.

У Београд смо се вратили 18. маја око 2 часа иза поноћи. Тако је завршен први део планова овогодишњих посета меморијалним центрима у Европи. Преостају нам посете Маутхаузену и Дахау. А дотле ћемо да сређујемо утиске из скорашњег боравка у Јад Вашему у Јерусалима и ове посете.

ФОТО ПРИЛОГ