Музеј жртава геноцида и Народна библиотека Србије • Narodna biblioteka Srbije приређују изложбу поводом обележавања 80. годишњице уништења српског националног библиотечког фонда до чега је дошло 6. априла 1941. године услед непосредних последица нацистичког бомбардовања здања наше националне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду. Изложба, која носи назив ,,Сећања из пепела : Народна библиотека Србије 1941-2021ʼʼ, има за циљ да јавности представи историјски контекст и трагичне последице једног од највећих ратних злочина почињених над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата.
Изложбу ће 7. септембра 2021. године у 13 часова у галеријском простору Народне библиотеке Србије свечано отворити др Владимир Пиштало, в.д. управника Народне библиотеке Србије, и Дејан Ристић, в.д. директора Музеја жртава геноцида.
Реализацију изложбе у потпуности је омогућио ,,Телеком Србијаʼʼ.
Наведена поставка биће представљена у галеријском простору Народне библиотеке Србије у периоду од 7. до 30. септембра 2021. године.
Посетиоцима ће по први пут бити представљени неки од артефаката који непосредно сведоче о овој трагедији несагледивих размера и последица по српску, европску и светску културу које су за излагање уступиле бројне националне установе културе и просвете. По први пут ће бити јавно представљени изузетни и елементи националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, сегменти сачуваног националног фонда, најрепрезентативнији сегменти керамопластике са здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, археолошки налази са самог локалитета и др.).
Аутор изложбе је историчар Дејан Ристић.
Аутор поставке је др ум Никола Радосављевић.
Стручни консултанти током обављања истраживања били су др Оливера Стефановић, библиотекар-саветник, Слађана Стојаковић, библиотекар-саветник, и Раде Мрљеш, архитекта-конзерватор. Организатори изложбе су Мирјана Симоски, Бојан Арбутина и Душан Злоколица.
Истраживања која су довела до реализације изложбе вршена су у бројним установама културе и образовним институцијама: у Архиву Србије, Архиву Југославије, Војном архиву, Архиву САНУ, Историјском архиву Београда, Историјском архиву у Крушевцу, Југословенској кинотеци, Филмским новостима, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Музеју града Београда, Музеју ваздухопловства, Војном музеју, Факултету музичке уметности у Београду, Библиотеци града Београда, Републичком заводу за заштиту споменика културе, Заводу за заштиту споменика културе града Београда и у самој Народној библиотеци Србије; драгоцена сазнања прикупљена су и проучавањем приватне заоставштине академика проф. др Ђорђа Сп. Радојичића.
