Београд, 4. октобар 2021. године – Музеј жртава геноцида саопштава да је данас из штампе изашло треће, измењено и допуњено, издање капиталне научне студије историчарке Силвије Крејаковић под насловом ,,Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941ʼʼ.
Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице краљевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге.
Научна студија госпође Крејаковић садржи до сада нацеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата. Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних краљевачких страдалника.
Рецензент ове научне студије је академик проф. др Љубодраг Димић, шеф Катедре за историју Југославије у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је у анализи научног истраживања госпође Крејаковић преточеног у ову капиталну студију посебно нагласио и:
,,Уместо политичке употребе и ,,лицитирања” бројем убијених и именима жртава, пред нама је истраживачки резултат који одликује прецизност у утврђивању чињеница, околности, контекста.“
Ово прворазредно драгоцено научно дело објављено је као прво у новоуспостављеној едицији Музеја жртава геноцида под називом Sine ira et studio (лат. – без гнева и пристрасности) у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела изворно настала на српском језику.
Извршни уредник издавачке делатности Музеја жртава геноцида је историчарка Александра Мишић. Аутор идејног решење корица књиге је наш истакнути графичар др ум Никола Радосављевић.
***
Извод из рецензије академика проф. др Љубодрага Димића:
,,Почев од 1945, град Краљево обележава свој трагични „октобар 1941“. И ма како изгледало да је проблематика тог догађаја одавно постала историја, прошлост испуњена сећањима и болом, покушај његовог истраживања и рационализације броја жртава показује у којој је мери то и данас догађај који није ослобођен политичности. У „конструкцији сећања“ на жртве злочина у Краљеву 1941, важно место су свих претходних деценија имали политичари и пропагандисти, а тек делом и историчари. На тај начин, истраживање које је обавила колегиница Крејаковић неминовно је отворило и важно питање односа према прошлости коју истражују (тај однос мора бити рационалан и критички) и односа политичара према догађајима који обележавају (тај однос мора бити испуњен пијететом према жртвама). „Истицање“ произвољног броја погубљених у Краљеву 1941, без инсистирања на његовом повезивању са именима свирепо побијених људи, само је још један од видова дехуманизације жртава „краљевачког октобра“ и њихова даља увреда. Тој лошој и распрострањеној навици, истраживање колегинице Крејаковић „стаје на пут“.“
