У четвртак, 21. априла 2022. године, председник Републике Србије г. Александар Вучић је, уочи 22. априла – националног Дана сећања Републике Србије на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма – код Споменика жртвама геноцида у комплексу некадашњег нацистичког логора на београдском Старом сајмишту, открио спомен-плочу и тиме означио да је Београд, главни град Републике Србије, први пут од 1945. године добио трајно обележје у спомен на јасеновачке страдалнике.
Текст уписан на данас постављеној спомен-плочи гласи:
,,Од 1941. до 1945. године систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу био је најокрутнији део система терора у Другом светском рату.
Многе јасеновачке жртве донела је река Сава до Старог сајмишта, који је од лета 1942. једно време функционисао као део јасеновачког система логора.
Ову обалу повећујемо јасеновачким жртвама, на вечну спомен, а поколењима на незаборав.
Грађани и грађанке Београда
22. април 2022. године“.
Председник Вучић је затим положио венац на Споменик жртвама геноцида.
,,Србија жели мир и жели живот, себи и свима другима у овом тешком тренутку који је погодио Европу и свет, а човечанство нема право на трећи велики рат, макар га називали само хладним“, поручио је председник Републике.
Сведочећи о природи злочина над Јеврејима, Ромима и Србима, председник Вучић је подсетио да се и супруга америчког председника, Елеонора Рузвелт присећала да „у зиму 1941-1942. године ни она ни њен муж нису веровали да је то истина, и сматрали су да је то пропаганда”, и да се, било шта да се објави о тим злочинима у будућности, неће веровати.
„Данас, имамо документованих, именом и презименом, 17.016 невиних жртава логора на Старом сајмишту. Суочени са непобитним доказима и сведочанствима преживелих не можемо ни ми да верујемо шта се овде догодило, јер све звучи као плод извитоперене маште, као кошмар из којег треба да се пробудимо”, рекао је председник Вучић. Како је рекао, из тог кошмара нормалног буђења нема јер се тај кошмар зове сећање.
Подсетио је да је Сајам отворен 1937. године, замишљен као место сусрета и ходочашћа за све које привлаче највећа достигнућа, али је одједном престао да буде симбол цивилизацијског достигнућа и постао стратиште Рома, Јевреја и Срба.
Указао је да је Сајмиште, поред Бањице, био једини логор смрти у граду, за разлику од осталих губилишта које су нацисти крили од грађана.
У логору на Сајмишту су, каже, применили сву бездушност и безличност Аушвица и сладострашће убијања попут оног у Јасеновцу који данас и даље представља најстрашније губилиште на југословенском и једно од најужаснијих на европским просторима.
„Данас, 81 годину након успостављања система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, када је међу нама све мање преживелих заточеника и Београђана који су лично посведочили застрашујућим сценама са савског приобаља, прекривеног лешевима невиних, важно је што смо трагичан период нашег народа обележили именовањем дела савског приобаља називом Обала јасеновачких жртава”, нагласио је председник Вучић.
Поручио је и то да нас то тужно место, као и сва наша стратишта, сврставају на праву страну историје коју смо, скупо платили – милионима, али не долара, већ милионима живота, милионима душа Јевреја, Рома, Срба и припадника других народа широм Европе и света.
„У оба светска рата нисмо били ни тужиоци, ни адвокати, ни порота, ни судије, али смо увек били жртве. На овом месту свака реч је сувишна, а свака суза оправдана и недовољна. Жртве свих губилишта заслужују тихи и скрушени пијетет и доследно памћење”, рекао је председник Вучић.
Венце су, после њега, положили и председник Народне скупштине г. Ивица Дачић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић, представници удружења логораша…
Церемонији су присуствовали представници дипломатског и војно-дипломатског кора.
Стручњаци Музеја жртава геноцида узели су учешће у државној церемонији обележавања националног дана сећања Републике Србије на српске, ромске и јеврејске жртве геноцида почињеног над њима на целокупном подручју Независне Државе Хрватске од 1941. до 1945. године која је одржана крај Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.
Стручњаци Музеја жртава геноцида били су од почетка активно укључени у реализацију ове племените идеје коју је иницирао председник Републике Србије.
Обала јасеновачких жртава у Београду, осим средишње спомен-плоче, обележена је и још двема пригодним ознакама које означавају њен почетак и крај.
Национални Дан сећања Републике Србије на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату јесте државни празник, односно дан сећања, који се обележава у Србији сваке године на дан 22. априла. Посвећен је сећању на Србе, али и Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.
