Музеј жртава геноцида своје бројне изложбене активности наставља ауторском поставком историчара гђе Јасмине Тутуновић Трифунов, вишег кустоса Музеја жртава геноцида, и г. Гавра Буразора, кустоса Музеја жртава геноцида, под називом ,,СИМБОЛИ СТРАДАЊА: Српски народ у Другом светском рату“.
Отварање изложбе биће одржано у четвртак, 12. априла 2024. године, са почетком у 13 часова у галерији на отвореном Завичајног музеја у Параћину.
Изложба је претходно већ представљена у Нишу и Пекингу (НР Кина).
Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Средиште поставке чине текстови посвећени жртвама геноцида који је над припадницима српског народа спровела Независна Држава Хрватска. Посебан акценат стављен је на системе концентрационих и логора смрти, као и на најбруталнија и најмасовнија губилишта попут Јадовна, Велебита, Госпића, Глине, Пребиловаца, Јасеновца, Старе Градишке, Сиска, Горње Ријеке, Ђакова и бројна друга.
Знатан део представљеног текстуалног, историјског и визуелног материјала односи се на страдање српске деце у хрватским логорима смрти, посебно имајући у виду да је Независна Држава Хрватска била једина државна творевина у Европи која је током трајања Другог светског рата својевољно и самостално на својој територији успостављала логоре смрти за децу.
Такође, аутори поставке пажњу су усредсредили и на застрашујућу чињеницу да је Независна Држава Хрватска, поред нацистичке Немачке, била једина државна творевина у Европи која је оснивала сопствене логоре смрти, док су све друге окупиране земље представљале простор на коме су нацисти оснивали своје логоре смрти.
Ауторски тим дужну пажњу посветио је и улози великог броја припадника клира Римокатоличке цркве у Хрватској у контексту осмишљавања и спровођења геноцида над припадницима српског народа.
О ауторима
Јасмина Тутуновић-Трифунов рођена је 4. јула 1974. у Чачку.
Дипломирала је при Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Докторанд је у оквиру Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Од септембра 2008. године запослена је у Музеју жртава геноцида као виши кустос и архивист.
Ауторка је више изложби Музеја жртава геноцида, као и стручни консултант у изради изложбених поставки и уметничких пројеката других установа, удружења и појединаца представљених у земљи и иностранству.
Учесница је више научних и стручних скупова, конференција, семинара, трибина и ауторка неколико научних радова.
Гавро Буразор рођен је 1987. године у Босанској Градишци.
Докторанд је при Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Области његовог научног интересовања у вези су са историјом Југославије, а посебно НДХ и системима концентрационих и логора смрти.
Основне студије историје завршио је 2011. године у оквиру Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Мастер рад на тему ,,Хуманитарна акција Диане Будисављевић 1941–1945.“ одбранио је у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.
