Београд, 23. април 2024. године – Интензивирајући своје бројне активности, Фондација Музеја жртава геноцида данас је даровaла три националне установе културе – Народну библиотеку Србије, Музеј примењене уметности и Архив Српске православне цркве – изузетно вредном историјском и уметничком грађом.
Свечани чин потписивања уговора о донацији и примопредаји историјске и уметничке грађе уприличен је у Народној библиотеци Србије.
Уговоре о донацији потписали су управитељ Фондације Музеја жртава геноцида г. Станко Дебељаковић, управник Народне библиотеке Србије г. др Владимир Пиштало, директорка Музеја примењене уметности гђа Биљана Јотић и директор Архива Српске православне цркве г. др Радован Пилиповић.
Овом приликом Фондација Музеја жртава геноцида даровала је претходно наведеним установама културе грађу из периода 19. и 20. столећа.
У питању су:
Дар Народној библиотеци Србије:
1. Диплома Универзитета у Бечу од 21. јула 1838. године којом се Јанко Шафарик, некадашњи управник Народне библиотеке Србије и Народног музеја Србије, производи у звање доктора медицинских наука (са воштаним печатом у дрвеном кућишту), димензија 56 х 38 цм;
2. Диплома Јанка Шафарика о стицању звања почасног члана Московског царског археолошког друштва од 21. марта 1867. године, димензија 64 х 48 цм;
3. Умрлица Јанка Шафарика, димензија 29 х 22,5 цм;
4. Фотографија Павла Шафарика, димензија 11 х 19,5 цм;
5. Цртеж, туш на папиру, Јанка Шафарика из 1872. године, димензија 37 х 22 цм.
Дар Музеју примењене уметности:
6. Библиофилско издање штампано у Минхену 1914. године са 109 нумерисаних страница кашираних репродукција радова Албрехта Дирера које пружа ближи увид у технолошке процесе у домену савремених штампарских поступака и убрзаног напретка целокупне графичке индустрије.
Дар Архиву Српске православне цркве:
7. Фотографија патријарха српског Варнаве са посветом епископу мукачевско-прешовском Дамаскину (Грданичком) од 21/8. јуна 1936. године; димензије 42,5 х 62,5 цм.
…
Истовремено, и овим чином Фондација Музеја жртава геноцида даје пример одговорног и професионалног односа према културном и идентитетском наслеђу Републике Србије и читавог српског народа чији драгоцени сегменти од данас прелазе из приватне у трајну јавну својину Републике Србије.
Фондација Музеја жртава геноцида изнова изражава истинску захвалност својим бројним доброчинитељима који у континуитету омогућавају њен успешан рад.