Музеј жртава геноцида саопштава да је 8. октобра 2021. године, након што је претходне недеље из штампе изашло треће, измењено и допуњено, издање капиталне научне студије историчарке Силвије Крејаковић под насловом ,,Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941ʼʼ, објављена прворазредно драгоцена измењена и допуњена научна студија Станише Бркића под насловом ,,Име и бројʼʼ.
Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице крагујевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге уз саучествовање српских квислинга Љотићеваца.
Научна студија Станише Бркића садржи до сада најцеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата.
Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних краљевачких страдалника.
У завршним редовима свог уистину животног научног дела Станиша Бркић је записао:
‘,,После осамнаест година рада на пословима истраживања стрељања могу да закључим да је дилема о броју стрељаних наметнута, али да је тотално бесмислена. Зар може да постоји неко ко ће рећи да је мали злочин убити на правди Бога, на пример, 2800 људи? Нису у питању бројеви, па је онда један број већи или мањи од другог. У питању су људи, а њих је неко родио, одгајао, некога су они родили, некоме су се они радовали и неко се њима радовао. Па зар још некоме може бити важан број, осим да бисмо тачно знали именом и презименом, за сваког од њих. Да никог не заборавимо. А могло се и може нам се и то десити.
Дуго је у Крагујевцу био важан број, не да бисмо знали, већ из неког другог разлога, а гурањем ових несрећних људи у тај велики број губио се њихов идентитет. Дуго је помињање имена и презимена било и непожељно јер се помоћу имена није могло стићи до тог броја. Због тога, више од тридесет година после Државне комисије, нико се у Крагујевцу није озбиљно бавио истраживањем и прикупљањем података о стрељањима. Били смо на прагу да те људе још једном, и дефинитивно, убијемо одузимајући им име и личност и претварајући их у број. На срећу, то се у Крагујевцу није догодило.“
***
Ово прворазредно драгоцено научно дело објављено је као други наслов у новоуспостављеној едицији Музеја жртава геноцида под називом Sine ira et studio (лат. – Без гнева и пристрасности) у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела изворно настала на српском језику.
Извршни уредник издавачке делатности Музеја жртава геноцида је историчарка Александра Мишић, аутор идејног решење корица књиге је наш истакнути графичар др ум Никола Радосављевић.
