Muzej žrtava genocida saopštava da je 8. oktobra 2021. godine, nakon što je prethodne nedelje iz štampe izašlo treće, izmenjeno i dopunjeno, izdanje kapitalne naučne studije istoričarke Silvije Krejaković pod naslovom ,,Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941ʼʼ, objavljena prvorazredno dragocena izmenjena i dopunjena naučna studija Staniše Brkića pod naslovom ,,Ime i brojʼʼ.
Ova dragocena i jedinstvena naučna studija objavljena je kao doprinos Muzeja žrtava genocida obeležavanju nastupajuće tužne 80. godišnjice kragujevačkog masakra nad civilima koji su sredinom oktobra 1941 godine u tom gradu počinile nemačke nacističke okupacione vlasti i oružane snage uz saučestvovanje srpskih kvislinga Ljotićevaca.
Naučna studija Staniše Brkića sadrži do sada najcelovitiju i najutemeljeniju analizu jednog od najvećih ratnih zločina počinjenih nad nedužnim civilima na području Republike Srbije tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata.
Ona je, istovremeno, istinska riznica informacija i znanja, ali i poziv savremenim generacijama da se odgovorno, objektivno i trajno sećaju nevinih kraljevačkih stradalnika.
U završnim redovima svog uistinu životnog naučnog dela Staniša Brkić je zapisao:
‘,,Posle osamnaest godina rada na poslovima istraživanja streljanja mogu da zaključim da je dilema o broju streljanih nametnuta, ali da je totalno besmislena. Zar može da postoji neko ko će reći da je mali zločin ubiti na pravdi Boga, na primer, 2800 ljudi? Nisu u pitanju brojevi, pa je onda jedan broj veći ili manji od drugog. U pitanju su ljudi, a njih je neko rodio, odgajao, nekoga su oni rodili, nekome su se oni radovali i neko se njima radovao. Pa zar još nekome može biti važan broj, osim da bismo tačno znali imenom i prezimenom, za svakog od njih. Da nikog ne zaboravimo. A moglo se i može nam se i to desiti.
Dugo je u Kragujevcu bio važan broj, ne da bismo znali, već iz nekog drugog razloga, a guranjem ovih nesrećnih ljudi u taj veliki broj gubio se njihov identitet. Dugo je pominjanje imena i prezimena bilo i nepoželjno jer se pomoću imena nije moglo stići do tog broja. Zbog toga, više od trideset godina posle Državne komisije, niko se u Kragujevcu nije ozbiljno bavio istraživanjem i prikupljanjem podataka o streljanjima. Bili smo na pragu da te ljude još jednom, i definitivno, ubijemo oduzimajući im ime i ličnost i pretvarajući ih u broj. Na sreću, to se u Kragujevcu nije dogodilo.“
***
Ovo prvorazredno dragoceno naučno delo objavljeno je kao drugi naslov u novouspostavljenoj ediciji Muzeja žrtava genocida pod nazivom Sine ira et studio (lat. – Bez gneva i pristrasnosti) u okviru koje će biti objavljivana najznačajnija naučna dela izvorno nastala na srpskom jeziku.
Izvršni urednik izdavačke delatnosti Muzeja žrtava genocida je istoričarka Aleksandra Mišić, autor idejnog rešenje korica knjige je naš istaknuti grafičar dr um Nikola Radosavljević.
